SARAJEVO – Krnji Ustavni sud Bosne i Hercegovine, u kojem nema sudija iz Republike Srpske, odlučio je da je prethodni sastav Vlade Republike Srpske, na čelu sa premijerom Savom Minićem, neustavan. Ova odluka donesena je nakon dvodnevnog zasedanja na plenarnoj sednici, a izazvala je brojne reakcije u političkim krugovima.
Prethodni sastav Vlade Republike Srpske izabran je 2. septembra 2025. godine, a ovaj period je označen nizom kontroverznih odluka i poteza koji su na kraju doveli do pravnog spora. Krnji Ustavni sud BiH je, analizirajući meritum slučaja, došao do zaključka da su odluke donesene između 2. septembra 2025. godine i 18. januara 2026. godine bile u suprotnosti sa Ustavom BiH. Ove odluke su bile rezultat Odluke o predlogu kandidata za predsednika Vlade Republike Srpske koju je donio Milorad Dodik 23. avgusta 2025. godine.
Ključna tačka u ovoj pravnoj analizi je prestanak mandata Milorada Dodika kao predsednika Republike Srpske, koji je, prema presudi Suda BiH, nastupio 12. juna 2025. godine. Ova odluka je imala pravnu posledicu u vidu prestanka njegovog mandata, što je naknadno samo deklarativno konstatovano u postupku pred Centralnom izbornom komisijom BiH (CIK). Ova situacija naglašava složenost pravnog sistema u Bosni i Hercegovini, gde se često javljaju nesuglasice između različitih nivoa vlasti i pravosudnih institucija.
Ustavni sud BiH, iako je „krnji“ jer ne uključuje sudije iz Republike Srpske, ima ključnu ulogu u tumačenju Ustava i donošenju odluka koje se tiču zakonitosti rada institucija. Odluka o neustavnosti prethodne vlade izazvala je burne reakcije, kako u samoj Republici Srpskoj, tako i na nivou cele Bosne i Hercegovine. Mnogi političari iz Republike Srpske smatraju da je ova odluka politički motivisana i da predstavlja napad na autonomiju entiteta.
Ova situacija dodatno komplikuje politički pejzaž u Bosni i Hercegovini, gde se već dugo vode rasprave o nadležnostima entiteta i države. Odluke Ustavnog suda često se doživljavaju kao instrument političkog pritiska, što dodatno otežava saradnju između različitih nivoa vlasti.
Milorad Dodik, koji se dugo vremena isticao kao ključna figura u Republici Srpskoj, suočava se sa ozbiljnim izazovima nakon ove odluke. Njegova politika i odluke često su bile predmet kritika, a ovaj poslednji potez Ustavnog suda može dodatno oslabiti njegovu poziciju. U političkom smislu, ovo može otvoriti vrata novim liderima unutar Republike Srpske, koji bi mogli pokušati da preuzmu inicijativu i stvore novu dinamiku unutar stranke.
U međuvremenu, stranke iz Federacije BiH pozdravljaju odluku Ustavnog suda, smatrajući je korakom ka jačanju pravne države i vladavine prava u Bosni i Hercegovini. Ova situacija može dovesti do dodatnog polarizovanja političkih struja u zemlji, s obzirom na to da se različite strane bore za prevlast i legitimitet.
U narednim danima, očekuje se da će se situacija dodatno razvijati, a politički akteri iz Republike Srpske i Federacije nastaviće da reaguju na ovu odluku. U tom kontekstu, važno je napomenuti da će pravni i politički izazovi koje donosi ova situacija imati dugoročne posledice po stabilnost i jedinstvo Bosne i Hercegovine. Odluka Ustavnog suda nije samo pravno pitanje, već i ključno pitanje identiteta i budućnosti entiteta unutar složenog sistema vlasti u zemlji.
