Visoko prerađena hrana predstavlja ozbiljnu pretnju po globalno zdravlje, ističe najnovije istraživanje objavljeno u časopisu „Lanset“. Ova studija, koja je obuhvatila širok spektar istraživanja, ukazuje na to da konzumacija ovih proizvoda šteti svim organima ljudskog tela. Prerađevine, koje sve više zamenjuju sveže namirnice u ishrani dece i odraslih širom sveta, povezane su sa povećanim rizikom od mnogih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i depresiju.
Prema pisanju „Guardian“-a, nagli porast konzumacije ultra prerađene hrane globalno je podstaknut agresivnim marketinškim kampanjama velikih korporacija. Ove kampanje imaju za cilj povećanje prodaje, manipulaciju naučnom raspravom i sprečavanje pooštravanja regulative, što dodatno pogoršava situaciju. U poslednjih nekoliko godina, milioni ljudi su počeli da konzumiraju proizvode kao što su gotova jela, žitarice, proteinske štanglice, gazirana pića i brza hrana, koji su često visoko prerađeni.
U Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, više od polovine prosečne ishrane čine ultraprerađeni proizvodi. Kod nekih populacija, posebno među mlađim i siromašnijim stanovnicima, ovi proizvodi čine čak do 80% njihove ishrane. Ovaj trend zabrinjava, jer je pregled 104 dugoročne studije pokazao da se u 92 od njih beleži povećan rizik od hroničnih bolesti i prerane smrti kod osoba koje konzumiraju ovakve namirnice.
Profesor Karlo Monteiro sa Univerziteta u Sao Paulu, jedan od autora studije, naglašava hitnost mera koje bi trebalo preduzeti. On ističe da rezultati istraživanja potvrđuju potrebu za hitnim delovanjem kako bi se smanjio uticaj visoko prerađene hrane na zdravlje ljudi. „Prvi rad u ovoj seriji pokazuje da visoko prerađena hrana šteti svim glavnim organima. Ljudi nisu biološki prilagođeni za njihovu konzumaciju“, rekao je Monteiro.
Visoko prerađeni proizvodi često sadrže veštačke arome, emulgatore i boje, a među njima su i gazirana pića i pakovane grickalice, koje su kalorične, ali siromašne hranljivim materijama. Ova vrsta hrane može izazvati niz zdravstvenih problema, jer često sadrži visok nivo šećera, soli i nezdravih masti.
Naučnici koji nisu učestvovali u ovoj studiji uglavnom podržavaju njene nalaze, ali takođe pozivaju na dalja istraživanja. Oni upozoravaju da povezanost između konzumacije ultraprerađene hrane i zdravstvenih problema ne znači nužno i uzročnost. U tom smislu, važno je nastaviti sa proučavanjem dugoročnih efekata ovih namirnica na ljudsko zdravlje.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se društvo i pojedinci osveste o rizicima povezanim sa prekomernom konzumacijom visoko prerađene hrane. Edukacija o zdravoj ishrani i promovisanje svežih, neprocesuiranih namirnica mogu biti ključni koraci ka poboljšanju globalnog zdravlja. Takođe, potrebne su i javne politike koje bi podsticale proizvodnju i konzumaciju zdravijih alternativnih opcija, kao i regulisanje marketinških praksi koje promovišu štetne proizvode.
U zaključku, borba protiv uticaja visoko prerađene hrane na zdravlje zahteva zajedničke napore pojedinaca, zajednica i vlada. Samo kroz zajedničko delovanje možemo se nadati smanjenju rizika od hroničnih bolesti i poboljšanju kvaliteta života. Visoko prerađena hrana nije samo problem ishrane, već i javnog zdravlja, te je od suštinskog značaja da se ovom pitanju pristupi ozbiljno i sistematski.
