Srpski muzicar, kompoziotor i dirigent Vojislav Bubiša Simić preminuo je danas u 102. godini života, potvrđeno je iz Tanjuga. Njegova smrt ostavlja veliki trag u srpskoj muzičkoj zajednici, gde je bio poznat kao jedna od ključnih figura u razvoju džez muzike i klasične muzike u Srbiji.
Simić je bio nekadašnji predsednik Udruženja kompozitora Srbije, kao i Udruženja džez muzičara Srbije. Njegova karijera započela je posle Drugog svetskog rata, kada je osnovao amaterski džez orkestar „Dinamo“, koji je bio prvi big bend u Srbiji. Ovaj projekat je postavio temelje za razvoj džez scene u zemlji i inspirisao mnoge mlade muzičare da se uključe u ovaj žanr.
Od 1953. do 1985. godine, Simić je bio dirigent Džez orkestra RTV Beograd. Tokom tog perioda, orkestar je proputovao gotovo celu Evropu i postigao značajne uspehe, među kojima se izdvaja prva nagrada na džez festivalu u Žuan le Penu u Francuskoj 1960. godine. Ova nagrada je bila prekretnica u njegovoj karijeri i dodatno je učvrstila njegovu reputaciju u muzičkom svetu.
Osim što je bio dirigent, Simić je dugo godina bio stalni gost-dirigent u Pozorištu na Terazijama. Njegova sposobnost da upravlja različitim muzičkim ansamblima, uključujući horove i simfonijske orkestre, učinila ga je cenjenim u muzičkim krugovima. Njegovo znanje o muzici nije se ograničavalo samo na izvođenje; pisao je stručne članke o muzici, muzičke kritike, kao i putopisne reportaže, čime je dodatno obogatio domaću kulturu.
U svojoj bogatoj karijeri, Vojislav Simić napisao je mnoštvo kompozicija različitih žanrova, pokrivajući širok spektar muzičkih stilova. Njegov doprinos muzici prepoznat je kroz brojne nagrade i priznanja. Bio je nosilac Ordena rada sa zlatnim vencem i Ordena Zasluge za narod sa srebrnim zracima, što ukazuje na njegovu posvećenost i doprinos kulturnom razvoju Srbije.
Osim muzičkog stvaralaštva, Simić je bio i autor nekoliko knjiga, među kojima su „Susreti i sećanja“ (2005), „Veselo putovanje“ (2007) i „Sentimentalno putovanje“ (2011). Ove knjige predstavljaju njegovu ličnu refleksiju na muzički život i iskustva koja je stekao tokom svoje dugogodišnje karijere.
Simićeva smrt ostavlja veliku prazninu u muzičkom svetu, ali njegovo nasleđe će živeti kroz njegovu muziku i uticaj koji je imao na generacije muzičara. Njegovi doprinosi razvoju džez muzike u Srbiji i njegovo angažovanje u muzičkoj zajednici će se pamtiti i ceniti dugo nakon njegove smrti.
U vreme kada se kulturni život u Srbiji suočava sa raznim izazovima, Simićeva posvećenost muzici i njegov doprinos umetnosti su podsticaj za sve buduće generacije umetnika. Njegova sposobnost da inspiriše i vodi mlade muzičare ka uspehu biće model za mnoge koji teže ka ostvarenju svojih snova u svetu muzike.
Porodica, prijatelji i kolege izražavaju duboko saučešće povodom gubitka ovog izuzetnog umetnika. Njegov doprinos muzici i kulturi će zauvek ostati u sećanju onih koji su imali privilegiju da ga poznaju ili da uživaju u njegovim kompozicijama. Simić će zauvek ostati upamćen kao jedan od najvažnijih muzičara u istoriji Srbije.
