Etjen-Emil Bolje, poznati francuski naučnik i pronalazač pilule za abortus, preminuo je u 99. godini života u svom domu u Parizu. Ovu tužnu vest saopštio je njegov institut, koji je istakao značaj Boljeovog doprinosa nauci, medicini i društvu.
Bolje je bio lekar i istraživač poznat po svom radu na steroidnim hormonima, što je imalo veliki uticaj na zdravlje i život ljudi. Institut Bolje naglašava da su njegova istraživanja vođena posvećenost napretku nauke, slobodi žena i željom da poboljša kvalitet života svih ljudi.
Francuski predsednik Emanuel Makron odao je počast Boljeu, nazvavši ga „svetionikom hrabrosti“ i osobom koja je imala „progresivan um“. Makron je istakao da je malo Francuza uspelo da promene svet na način na koji je to učinio Bolje, posebno u oblasti prava žena.
Etjen Blum, kako se Bolje zvao pri rođenju u Strazburu 1926. godine, promenio je ime u Emil Bolje kada se pridružio francuskom otporu protiv nacističke okupacije u mladosti. Njegov doprinos nauci počeo je 1963. godine kada je osnovao pionirsku istraživačku jedinicu za hormone u INSERM-u, francuskom institutu za zdravstvena i medicinska istraživanja.
Godine 1982. Bolje je razvio RU 486, poznatu kao „pilulu za abortus“. Ova inovacija promenila je živote miliona žena širom sveta, omogućavajući im da imaju kontrolu nad svojim reproduktivnim zdravljem. Ova pilula nudi mogućnost dobrovoljnog medicinskog prekida trudnoće, uz fizičku i psihološku zaštitu. Institut Bolje je naglasio da je reč o „neinvazivnoj metodi, manje agresivnoj i sa manje odlaganja od operacije“.
Međutim, Bolje se suočio s velikim kritikama i pretnjama od strane protivnika prava žena na abortus, koji su se protivili njegovom radu. Njegova borba za prava žena i unapređenje medicinske prakse nije bila lagana, ali je ostavio trajni trag u društvu.
Osim što je radio na abortusu, Bolje se takođe bavio istraživanjem depresije i Alzheimerove bolesti. Tokom svoje karijere, dobio je brojne nagrade i priznanja, uključujući i orden Legije časti, čime je potvrđen njegov doprinos medicini i nauci.
Bolje se ženio dva puta i iza sebe je ostavio troje dece, osam unučadi i devet praunučadi. Njegova porodica s ponosom gleda na njegovu ostavštinu i uticaj koji je imao na svet. Njegova smrt označava gubitak jednog od najistaknutijih umova 20. i 21. veka, čije je istraživanje i inovacije oblikovalo modernu medicinu.
U svetlu njegovog nasleđa, Bolje ostaje simbol borbe za prava žena i naučni napredak. Njegov rad i postignuća inspirisaće buduće generacije naučnika i istraživača da nastave da se bore za bolje sutra, posebno kada je reč o zdravlju i slobodi pojedinca. Njegova posvećenost nauci i ljudskim pravima postavlja visoke standarde kako za naučnike, tako i za društvo u celini.
Boljeov doprinos nauci i medicini neće biti zaboravljen, a njegovo ime će zauvek ostati urezano u istoriji kao simbol hrabrosti, inovacije i borbe za prava svih ljudi.
