Američki nobelovac, molekularni biolog i genetičar Džejms Votson, najpoznatiji po otkriću strukture DNK 1953. godine, preminuo je u 97. godini. Votson je, zajedno sa Frensisom Krikom i Morisom Vilkinsom, 1962. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu. Ova nagrada im je dodeljena za njihova otkrića vezana za molekulsku strukturu nukleinskih kiselina i njihov značaj za transfer informacija u živim organizmima.
Votsonovo najznačajnije otkriće dogodilo se kada je imao samo 24 godine, a to ga je u narednim decenijama učinilo jednom od najprepoznatljivijih ličnosti u svetu nauke. Njegovo istraživanje i saradnja sa Krikom na Univerzitetu u Kembridžu postavili su temelje za modernu genetiku. Ova otkrića su otvorila vrata novim razvojem nauke, uključujući manipulaciju genetskim sastavom živih organizama, lečenje bolesti putem genske terapije, kao i identifikaciju ljudskih ostataka i osumnjičenih kriminalaca putem DNK analiza.
Votson je rođen 1920. godine u Čikagu, a svoje školovanje započeo je na Univerzitetu u Čikagu. Kasnije je nastavio studije na Univerzitetu u Indijani, gde je stekao diplomu iz zoologije. Njegova karijera u nauci započela je kada je došao u Kembridž, gde je upoznao Frensisa Krika, sa kojim je započeo istraživanje strukture DNK. Njihovo otkriće o spiralnoj strukturi DNK, koja se sastoji od dva lanca koji se međusobno uvijaju, omogućilo je razumevanje kako se genetske informacije prenose i kako funkcionišu živi organizmi.
Otkriće DNK strukture je imalo dalekosežne posledice na biologiju, medicinu i druge naučne discipline. Votson i Krik su otkrili da je DNK sastavljen od četiri nukleotida, koji čine genetski kod. Ovaj kod određuje sve karakteristike živih bića, od boje očiju do predispozicija za određene bolesti. Votsonovo istraživanje je takođe doprinelo razvoju tehnika kao što su genska terapija i kloniranje.
Pored svojih naučnih dostignuća, Votson je bio i poznat po svojim kontroverznim izjavama i stavovima. Njegova mišljenja o genetskoj manipulaciji pokrenula su brojne etičke rasprave. Na primer, postavio je pitanje da li bi trebalo menjati genom iz kozmetičkih razloga, što je izazvalo zabrinutost među etičarima i naučnicima. Ova pitanja su i dalje relevantna, s obzirom na brzi napredak u genomici i biotehnologiji.
Votsonova karijera nije bila bez kontroverzi. Njegova izjava o rasi i inteligenciji izazvala je široku osudu i dovela do gubitka ugleda u naučnoj zajednici. Mnogi smatraju da su njegovi stavovi o genetskim razlikama između rasa odraz ličnih predrasuda, a ne naučnih dokaza. Ovo je dodatno zakomplikovalo njegovu ostavštinu, koja ostaje predmet rasprave među naučnicima i javnosti.
Unatoč kontroverzama, Votsonovo nasleđe u nauci je neosporno. Njegovo otkriće DNK strukture nije samo revolucionisalo biologiju, već je i postavilo temelje za buduća istraživanja u oblasti genetike, medicine i biotehnologije. U poslednjim decenijama, naučnici su uspeli da primene Votsonove i Krikove ideje u različitim oblastima, kao što su personalizovana medicina, genska terapija i forenzička genetika.
U zaključku, Džejms Votson će ostati upamćen kao pionir u oblasti genetike i molekularne biologije. Njegova dostignuća su oblikovala razumevanje života na osnovnom nivou, a njegovi doprinosi nauci i dalje imaju uticaj na istraživanja i primene u medicini. Iako su neka njegova mišljenja izazvala kontroverze, njegov naučni rad ostaje ključni deo istorije biologije i medicine.
