Džejms Votson, američki nobelovac i istaknuti molekularni biolog, preminuo je u 97. godini života. Rođen je 6. aprila 1920. godine u Čikagu, Illinois. Njegovo najpoznatije postignuće je otkriće strukture DNK, koje je zajedno sa Frensisom Krikom i Morisom Vilkinsom ostvario 1953. godine. Ova revolucionarna otkrića postavila su temelje modernoj genetici i značajno doprinela našem razumevanju životnih procesa.
Votson je studirao na Univerzitetu u Čikagu, gde je stekao diplomu iz zoologije 1947. godine, a zatim se preselio na Univerzitet u Indijani, gde je dobio doktorat iz biologije 1950. godine. Tokom svog školovanja, Votson je bio duboko zainteresovan za biologiju i evoluciju, a posebno ga je fascinirala ideja o molekularnoj osnovi života.
U svojoj potrazi za razumevanjem DNK, Votson se pridružio Kriku na Kraljevskom koledžu u Londonu. Njihovo istraživanje DNK dovelo je do otkrića da je struktura DNK dvostruka spirala. Ova prekretnica u nauci nije samo omogućila bolje razumevanje genetskog nasleđa, već je otvorila vrata za brojne nove oblasti istraživanja, uključujući genetsko inženjerstvo i biotehnologiju.
Za svoje istraživanje, Votson je zajedno sa Krikom i Vilkinsom 1962. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu. Njihova nagrada je bila priznanje za otkrića koja su imala ogroman uticaj na biologiju i medicinu, a posebno za razumevanje molekulske strukture nukleinskih kiselina i njihovog značaja za transfer informacija u živim organizmima.
Osim što je bio naučnik, Votson je bio i pisac. Njegova knjiga „Dvojna spirala“ iz 1968. godine, koja opisuje proces otkrića strukture DNK, postala je klasik i inspirisala mnoge mlade naučnike. U knjizi, Votson je otvoreno govorio o izazovima, kontroverzama i uzbuđenju istraživačkog rada, čime je doprineo popularizaciji nauke.
Međutim, tokom svoje karijere, Votson je naišao na brojne kritike zbog svojih kontroverznih izjava o rasi i inteligenciji. Njegovi komentari, koji su često smatrani uvredljivima i neosnovanima, doveli su do gubitka nekih akademskih privilegija i ugleda. Ipak, njegovo naučno nasleđe u velikoj meri ostaje neosporno, a njegov doprinos razvoju biologije i genetike će se dugo pamtiti.
Votson je bio i profesor na različitim univerzitetima, uključujući Univerzitet Kolumbija. Njegova predavanja i istraživački radovi inspirisali su generacije studenata i mladih naučnika, a mnogi su ga smatrali mentorom i uzorom. Tokom svoje karijere, bio je uključen u brojne projekte i inicijative koje su se bavile pitanjima genetike i biologije, uključujući i Human Genome Project.
U poslednjim godinama svog života, Votson je povukao iz javnog života, ali je i dalje bio aktivan u pisanju i razgovorima o nauci. Njegovo znanje i uvidi u molekularnu biologiju i genetiku i dalje su bili cenjeni među kolegama i studentima.
Votsonova smrt označava kraj jedne ere u biologiji i genetici. Njegovo otkriće DNK i doprinos razumevanju života ostaviće trajni pečat u naučnom svetu. Njegov rad će nastaviti da inspiriše buduće generacije naučnika i istraživača, a njegovo ime će zauvek ostati u istoriji kao jedno od najvažnijih u biologiji.
Iako su kontroverze koje su ga pratile tokom karijere ostavile traga na njegovu reputaciju, ono što je postigao u svetu nauke ostaje neosporno. Votson je bio pionir koji je otvorio vrata novim saznanjima i istraživanjima, a njegov doprinos čovečanstvu će se pamtiti i poštovati.
