Posle šesnaest godina na vlasti, za novu mogućnost da formira vladu bori se stranka Fides premijera Viktora Orbana, čoveka koji je učestvovao na izborima još od 1990. Na putu mu stoji do pre dve godine partijski drug Peter Mađar i njegova partija Tisa koja se prvi put takmiči na nacionalnim izborima. Glasačka mesta otvorena su od šest do 19 časova, a pravo glasa ima oko osam miliona građana, uključujući i dijasporu, koja svoj glas uglavnom šalje poštom.
Izbornu trku obeležio je oštar sukob između premijera Orbana i opozicionog lidera Mađara. Dvojica glavnih rivala saglasni su da su izbori sudbonosni, ali su tokom kampanje razmenili niz teških optužbi. Sukob je obeležen tvrdnjama o špijuniranju u korist stranih aktera, navodnim mešanjem ruskih i ukrajinskih službi u izborni proces, kao i optužbama za korupciju i lične afere. Orban u kampanji naglašava potrebu za očuvanjem nacionalnog suvereniteta i hrišćanskih vrednosti, dok Mađar obećava reforme, jačanje demokratskih institucija i bližu saradnju sa evropskim partnerima.
Pored vladajućeg Fidesa i opozicione Tise, još tri izborne liste pokušavaju da osvoje mesta u parlamentu. Rezultati glasanja mogli bi značajno da utiču na unutrašnju i spoljnopolitičku orijentaciju zemlje u narednom periodu. Mađar ističe da se istorija Mađarske ne piše ni u Moskvi, ni u Vašingtonu, već na mađarskim ulicama, dok Orban upozorava da bi vlada koja bi podržala Ukrajinu mogla da ugrozi stabilnost zemlje.
Viktor Orban rođen je 31. maja 1963. godine i mađarski je političar, suosnivač i predsednik stranke Fides. Obavljao je funkciju premijera Mađarske od 1998. do 2002. godine, a na čelo vlade ponovo je došao 2010. godine. On je šef vlade sa najdužim stažem u Evropskoj uniji. Tokom svog mandata sproveo je velike ustavne i pravne reforme u Mađarskoj. Pozicionirao se kao snažan zagovornik suverenizma i u više navrata dolazio u sukob sa Evropskom unijom, dok je istovremeno jačao odnose sa Rusijom. Orban se protivi ilegalnoj migraciji, a njegova vlada je tokom evropske migrantske krize izgradila žičanu ogradu na granici između Mađarske i Srbije. On se smatra jednim od najuticajnijih lidera u Evropskoj uniji.
Peter Mađar rođen je 16. marta 1981. u Budimpešti. Pohađao je prestižnu Gimnaziju „Mikloš Radnoti“ u Budimpešti, a u zvaničnoj biografiji ističe da je od 1998. do 2003. studirao prava i humanističke nauke na Katoličkom univerzitetu „Pazmanj Peter“. Potom je 2002. godine, u sklopu programa „Erasmus“, studirao pravo i humanističke nauke na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Širu javnost u Mađarskoj privukao je nakon što je izneo oštre kritike na račun vlasti, uz objavu audio-snimka koji se odnosio na navodne zloupotrebe u pravosuđu. Nakon toga je 2024. godine organizovao proteste i najavio političko delovanje kroz osnivanje stranke.
U martu 2023. razveo se od Judit Varga, a u februaru 2024. godine, nakon ostavke predsednice Mađarske Katalin Novak i povlačenja Varge iz politike, Mađar je javno kritikovao vlast i najavio „izlazak iz sistema“. U martu 2024. objavio je audio-snimak u vezi sa navodnim pritiscima na tužioce u velikom slučaju korupcije, nakon čega je posetio Kancelariju glavnog tužioca i saopštio da poseduje dodatne snimke. U aprilu 2024. organizovao je veliki skup koji je označen kao jedan od najmasovnijih protesta protiv vlasti do tada.
Podršku Orbanu pružio je Donald Tramp, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz zahvalnost za prijateljstvo Srba i Mađara. Opozicionom lideru Peteru Mađaru podršku su javno pružali aktuelni evropski zvaničnici koji smatraju da je Orban prošlost političkog života u Mađarskoj i Evropi. Među njima je i Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije. Sem Fidesa i Tise, još tri liste će se boriti za ulazak u parlament koji broji 199 mesta.
Izbori u Mađarskoj su tako postali ključni trenutak koji može odrediti budući pravac zemlje, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Ova izborne trke pratiće se sa posebnom pažnjom, s obzirom na to da se očekuje tesna borba između rivala.
