Američka ministarka obrazovanja je uputila pismo predsedniku Univerziteta Harvard, Alenu Garberu, u kojem ga zahvaljuje na poštovanju navodnog dogovora između Harvarda i Bele kuće. Prema ovom dogovoru, Harvard bi trebalo da uplati 200 miliona dolara saveznoj vladi kao deo nagodbe. Međutim, kako izveštava Njujork Tajms, ovo pismo je dodatno pogoršalo već napetu situaciju između univerziteta i administracije predsednika Donalda Trampa, koja se odnosi na optužbe za antisemitizam na kampusu.
Garber je uzvratio da je tokom prethodnih razgovora jasno naglasio da Harvard nije spreman da plati novčanu kaznu vladi, već da će investirati ukupno 500 miliona dolara u programe obrazovanja i obuke radne snage. On je takođe istakao da se nije diskutovalo o dodatnoj isplati od 200 miliona dolara u gotovini, što je izazvalo dodatne nesuglasice.
Izvori bliski pregovorima navode da je američka administracija dostavila revidirane uslove koje su zvaničnici Harvarda ocenili kao neprihvatljive i kao zadiranje u autonomiju univerziteta. Administracija je više puta kritizirala Harvard zbog nedovoljnih mera u borbi protiv antisemitizma, a Tramp je javno iskazao želju da kazni univerzitet zbog, kako je naveo, ranijih propusta i otpora zahtevima vlade.
Sukob između Harvarda i Trampove administracije eskalirao je u aprilu, kada je administracija greškom poslala listu zahteva Harvardu, koja je uključivala izmene politike upisa i zapošljavanja, kao i ukidanje programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije. Kao odgovor na ovo, Harvard je pokrenuo sudski spor i u septembru ostvario pravnu pobedu, iako se univerzitet i dalje suočava sa brojnim savezničkim istragama i pretnjama obustavom finansiranja.
Iako Harvard raspolaže fondom od oko 57 milijardi dolara, rukovodstvo univerziteta je došlo do zaključka da je dugotrajno suprotstavljanje pritiscima iz Vašingtona teško održivo. Zbog toga su tokom leta započeti pregovori o nagodbi. Trampova administracija je u početku predlagala da Harvard uloži 500 miliona dolara u programe obuke radne snage, ali je kasnije insistirala da se 200 miliona dolara tog iznosa isplati direktno saveznoj vladi kao kazna.
Harvard se protivi ovom predlogu, naglašavajući da bi prihvatanje kazne moglo biti shvaćeno kao priznanje krivice. Iako su pregovori između Harvarda i američke vlade u toku, do sada nije postignut konačan dogovor. Ova situacija odražava šire tenzije između akademskih institucija i vlade, posebno u kontekstu pitanja slobode govora i autonomije univerziteta.
U ovoj situaciji, Harvard se suočava sa teškim odlukama. Na jednoj strani, postoji pritisak američke vlade da preduzme mere protiv antisemitizma, što je legitimna briga. S druge strane, univerzitet se suočava sa potencijalnim gubitkom autonomije i priznanje krivice koje bi moglo doći s prihvatanjem novčane kazne. Ovi sukobi pokreću važna pitanja o tome kako visoko obrazovanje treba da reaguje na pritiske vlasti, kao i o granicama slobode govora unutar akademskih zajednica.
Kako se situacija razvija, tako se i javnost i akademska zajednica pažljivo prate svaki korak u ovom procesu. Visoko obrazovanje ima ključnu ulogu u oblikovanju društvenih i kulturnih normi, a sukobi poput ovog će verovatno imati dugoročne posledice po način na koji se univerziteti odnose prema vladinim zahtevima i pritiscima. Ukoliko se pregovori ne uspešno završe, Harvard bi mogao da se suoči sa daljim izazovima koji bi mogli uticati na njegovu reputaciju i buduće delovanje.
