U Beogradu je održana javna rasprava na kojoj su predstavljeni nacrti tri nova zakona o gasu, nafti i obaveznim rezervama. Ovi zakoni imaju za cilj da unaprede sigurnost, kvalitet i pouzdanost snabdevanja energentima, kao i da usklade domaće propise sa zakonodavstvom Evropske unije. Saša Koković, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, istakao je značaj ovih zakona, posebno u kontekstu obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja.
Prema rečima Kokovića, posebna pažnja je posvećena zaštiti snabdevanja, uključujući mere koje će biti preduzete u slučaju poremećaja u radu transportnog ili distributivnog sistema ili tržišta. Takođe, zakoni će urediti i postupak sertifikacije operatora gasnog skladišta kod Agencije za energetiku. Ovo usvajanje zakona se smatra ključnim za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa regulativama EU, kao i za jačanje saradnje među zemljama regiona u slučaju krize snabdevanja.
Nacrt zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa predviđa da Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno Uprava za rezerve energenata, bude glavni nosilac aktivnosti u vezi sa formiranjem, održavanjem i izveštavanjem o ovim rezervama. Prema međunarodnim obavezama, obavezne rezerve naftnih derivata treba da dostignu nivo od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, zavisno od toga koja količina je veća. Ove rezerve će se koristiti na osnovu odluke Vlade i aktiviranja akcionog plana.
Dodatno, nacrt zakona definiše kao nacionalnu obavezu čuvanje obaveznih rezervi prirodnog gasa. Koković je naglasio da se obavezne rezerve gasa formiraju kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja u slučajevima kada dođe do ugrožavanja. Visina ovih rezervi biće utvrđena za period od pet godina, a odluku o njihovom puštanju na tržište donosiće Vlada.
Javna rasprava o nacrtima zakona o gasu, nafti i obaveznim rezervama traje od 20. oktobra do 10. novembra 2025. godine. Ovaj proces uključuje aktivno učešće svih zainteresovanih strana, kako bi se prikupila mišljenja i predlozi koji mogu doprineti kvalitetu zakona.
Pored navedenih ciljeva, donošenje ovih zakona je ključno za prilagođavanje Srbije sve zahtevnijim standardima EU, što može imati dugoročne pozitivne efekte na energentsku politiku zemlje. U svetlu globalnih klimatskih promena i rastuće potražnje za energijom, usklađivanje sa evropskim normama postaje sve važnije.
Očekuje se da će ovi zakoni omogućiti bolju zaštitu potrošača, kao i efikasnije upravljanje resursima, što bi moglo doprineti stabilnijem tržištu energenata u Srbiji. Uvođenje obaveznih rezervi predstavlja dodatnu meru za unapređenje sigurnosti snabdevanja, što je posebno važno u svetlu recentnih kriza u snabdevanju energentima na globalnom nivou.
Učešće javnosti u ovom procesu je od suštinskog značaja, jer omogućava da se čuje glas građana, industrije i drugih zainteresovanih strana. Na ovaj način, zakonodavstvo može biti usklađeno sa realnim potrebama i izazovima s kojima se suočava energetski sektor.
Ministarstvo rudarstva i energetike poziva sve zainteresovane da se uključe u javnu raspravu i doprinesu oblikovanju buduće energentske politike Srbije. To je prilika da se zajedno izgrade rešenja koja će obezbediti sigurniju i održiviju budućnost za sve građane. U ovom kontekstu, očekuje se da će javna rasprava doneti korisne uvide i predloge koji će pomoći u finalizaciji ovih važnih zakonskih rešenja.
