ČAČAK – Monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka – sela na levoj obali Zapadne Morave“ svečano je predstavljena u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku. Ovaj projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, a autorka monografije, Jelena Milićević, istakla je da knjiga predstavlja nastavak istraživanja koje je započeto prethodne godine u podjeličkim selima na desnoj obali Zapadne Morave.
Milićević je naglasila raznolikost običaja koji su zabeleženi od Spasovdana do početka Apostolskog posta, kao i litije koje su obeležene u sedam sela obuhvaćenih monografijom. Period obeležavanja litija varira u zavisnosti od datuma praznika Vaskrsa, što dodatno obogaćuje tradiciju i običaje u ovim selima.
Istraživanje ove godine obuhvatilo je sela Vrnčani, Sokolići, Donja Trepča, Prislonica, Gornja Gorevnica, Ljubić i Vujetinci. Prema rečima autorke, iako se sva sela nalaze na teritoriji grada Čačka, svako od njih ima svoje posebne običaje. Osnovni princip obeležavanja litije ostaje dosledan, ali svako selo dodaje svoje specifičnosti.
Litije se obeležavaju okupljanjem cele zajednice koja sprovodi magijski krug oko sela. Tokom ovog kolektivnog ophoda obavljaju se zajedničke molitve, a nakon njih i kolektivne gozbe. Ključna tačka svake seoske slave, poznate u čačanskom kraju kao obetine, jeste zapis ili stablo drveta koje simbolizuje hram u prirodi, naglasila je Milićević.
Zoran Rajičić, direktor Centra za negovanje tradicije, koji je izdao ovu monografiju, najavio je da će projekat biti nastavljen uz podršku Ministarstva kulture i u narednim godinama. On je istakao značaj očuvanja tradicije, navodeći da „tradicija nije čuvanje pepela, nego prenošenje vatre“. Ovaj projekat, kako Rajičić očekuje, postaviće temelje za ozbiljnu naučnu studiju koju će Milićević objaviti u budućnosti. Cilj Centra je čuvanje tradicije, običaja i kulture srpskog naroda.
Monografija ne samo da dokumentuje običaje i tradiciju, već i osvetljava značaj zajedništva i kolektivnog identiteta kroz obeležavanje seoskih slava. Litije, kao rituali okupljanja, predstavljaju važan deo lokalne kulture i pomažu u očuvanju identiteta sela. Milićević je istakla da je svaki običaj jedinstven, iako se često temelji na zajedničkim elementima, čime se dodatno obogaćuje kulturna baština Srbije.
Obeležavanje litija i seoskih slava ima duboko ukorenjeno značenje u životu lokalnih zajednica. To su trenuci kada se okupljaju porodice, prijatelji i komšije, stvarajući snažan osećaj zajedništva i pripadnosti. Ova tradicija se prenosi s generacije na generaciju, čime se osigurava da se identitet i običaji ovih zajednica ne zaborave.
Monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka“ predstavlja značajan doprinos proučavanju i očuvanju kulturne baštine Srbije. Takođe, ona naglašava važnost lokalnih običaja i tradicija, koji su često zanemareni u savremenom društvu, ali ostaju ključni za očuvanje identiteta zajednica.
U budućnosti, projekat će nastaviti da se razvija, sa ciljem da obezbedi još dublje razumevanje i dokumentaciju običaja i tradicija u Srbiji. Ovaj pristup će dodatno doprineti očuvanju bogate kulturne baštine našeg naroda, omogućavajući da se tradicija ne samo pamti, već i aktivno praktikuje u savremenom životu.
