BEOGRAD – Knjige „Sveti Sava – sabrani spisi“, „Svetosavlje – istorija i bogoslovlje“ Branka Radovanovića i „Sa Savinog puta – antologija najlepše reči o Svetom Savi“, Izdavačkog fonda Eparhije šabačke „Glas crkve“, predstavljene su večeras u Hramu Svetog Save.
Svetosavski triptih je objavljen 2025. uz blagoslov episkopa šabačkog Jeroteja, koji je prisustvovao svečanosti u kripti Hrama Svetog Save povodom 850 godina od rođenja sveca. Autor i priređivač Radovanović je istakao da će se „vrednost triptiha tek videti u vremenu koje dolazi“. Ove knjige su zamišljene kao sveobuhvatno Svetosavsko nasleđe, kako bi se očuvala tradicija i naučavanje Svetog Save, jednog od najvažnijih svetaca u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.
Profesor Bogoslovskog fakulteta Vladislav Puzović podsetio je na to da je pojam Svetosavlje nastao u vreme Kraljevine Jugoslavije. Tada su srpski intelektualci pokušavali da odgovore na velike izazove koje je društvo suočavalo, uključujući razne ideje koje su prodirale u narod, često antihrišćanske. „To je bila epoha bespuća, a naši bogoslovi su pokušali da pronađu Svetosavski put i izlaz iz tog bespuća“, rekao je Puzović. On je naglasio da Svetosavska ideja ne može biti smeštena isključivo u međuratni period, već je proizašla iz višeslojnog iskustva srpskog naroda i predstavlja koren Svetosavskog predanja.
Knjiga „Svetosavlje – istorija i bogoslovlje“ nastala je kao rezultat Radovanovićeve doktorske disertacije i obuhvata važna pitanja vezana za Svetosavlje, uključujući analizu kritika koje je ovo nasleđe doživelo tokom vremena. Puzović je naveo da Radovanović, u ovoj „izuzetnoj monografiji“, obrađuje ključne podteme vezane za Svetosavlje, sa smirenim tonom i po najvišim akademskim standardima.
Đakon Nikola Lukić je istakao značaj ovog izdanja, naglašavajući da je ovo prvi put u istoriji Srpske pravoslavne crkve da jedna eparhija objavljuje sabrana dela Svetog Save nakon više izdanja drugih priređivača. Ljubitelji duhovne literature mogu uživati u „Sabranim spisima“ koja donose dela Svetog Save u savremenom srpskom prevodu Lazara Mirkovića. Lukić je posebno istakao „Pisma Spiridonu“, koja sadrže lične note i pokazuju poseban odnos Svetog Save prema onima koji su mu bili bliski.
Čitajući ove spise, Lukić smatra da se može upoznati Sveti Sava iz neposredne blizine, osvajajući toplinu njegovog obraćanja. Pisac i dramaturg Ivana Dimić je dodala da je antologija „Sa Savinog puta“ takođe značajna, jer je priređena povodom 850 godina od rođenja sveca. Ona je opisala ovu knjigu kao lepu antologiju koja može da bude biser u biblioteci svakog vernika.
Dimić je skrenula pažnju na citat oca Justina Popovića, koji je rekao da, kada se upita Rastka (Svetog Savu), „kada je Srbin veliki“, njegov odgovor je „kada je sa Hristom“. Ovaj citat simbolizuje važnost duhovnog jedinstva i veze sa Bogom, što je suština Svetog Save i njegovog nasleđa.
Ove knjige predstavljaju važan korak u očuvanju i popularizaciji Svetosavske tradicije, omogućavajući novim generacijama da se upoznaju sa bogatstvom i dubinom duhovne misli Svetog Save. Pored toga, one pružaju značajnu literarnu i teološku vrednost, otvarajući vrata za dalja istraživanja i promišljanja o ovom velikom svetitelju i njegovom uticaju na srpsku kulturu i pravoslavlje.
