Predsedništvo Bosne i Hercegovine je na današnjoj sednici usvojilo predlog budžeta za 2025. godinu, koji je izazvao oštre kritike srpskog člana predsedništva, Željke Cvijanović. Ona je glasala protiv budžeta, smatrajući ga „nakaradnim, nestručnim i avanturističkim“. Cvijanović je izrazila sumnju u to da je budžet kreiran od strane stručnih lica, tvrdeći da su ga sastavili oni koji se nikada nisu bavili budžetom.
Prema njenim rečima, predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović i član Željko Komšić su mesecima blokirali usvajanje budžeta koji je dostavio Savet ministara, koristeći razne izgovore. Ona je kao primer navela situaciju oko Vijadukta, smatrajući da su ti izgovori bili lažni. Cvijanović tvrdi da je cilj ove blokade bio da se stvori prostor za „Šmitove nelegalne i antidejtonske akrobacije“, a da su sada pokušali da pokažu neku inicijativu sa ovim predlogom budžeta.
Interesantno je to što je, kako ona navodi, Komšić prethodnih godina odbijao da podrži budžet, ali je sada iznenada odlučio da to uradi. Ove kontradikcije u njegovom ponašanju dodatno su podstakle sumnju u motive iza usvajanja ovog budžeta. Cvijanović smatra da je ovakvo ponašanje u suprotnosti sa potrebama građana i razvojem zemlje.
U ovom trenutku, Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, a usvajanje budžeta je ključno za stabilnost i rast. Kritičari budžeta ukazuju na to da je potrebno da se donesu odgovorne ekonomske mere koje će podržati razvoj infrastrukture, obrazovanja i zdravstva, umesto što će se budžet koristiti kao alat političkih igara.
Budžet za 2025. godinu, prema rečima Cvijanović, ne sadrži konkretne planove koji bi mogli doprineti razvoju ekonomije. Umesto toga, ona ga opisuje kao skup površnih rešenja koja neće doneti stvarne promene. U vreme kada su potrebne ozbiljne reforme, ovakav pristup može imati dugoročne negativne posledice po društvo i ekonomiju.
U kontekstu političkih tenzija u zemlji, usvajanje budžeta je često postalo predmet sukoba između različitih etničkih i političkih grupa. Svaka strana ima svoje interese i prioritete, što dodatno otežava postizanje konsenzusa. U ovom slučaju, očigledno je da su se političke razlike između članova Predsedništva odrazile na sam budžet, što može dovesti do dodatnih problema u budućnosti.
Cvijanović je takođe naglasila da je važno da se razume kako ovakvi budžetski predlozi utiču na svakodnevni život građana. Povećanje javnih dugova, smanjenje investicija u ključne sektore i nesigurnost u vezi sa finansijskim planiranjem mogu dovesti do smanjenja životnog standarda. Njena ocena budžeta kao „nakaradnog“ odražava duboko nezadovoljstvo trenutnim stanjem u ekonomiji i politici.
U zaključku, usvajanje budžeta za 2025. godinu u Bosni i Hercegovini predstavlja izazov ne samo za ekonomsku stabilnost, već i za političku koheziju u zemlji. Kritike koje dolaze od Cvijanović i drugih političkih aktera ukazuju na to da je potrebno preispitati pristup budžetskom planiranju i uključiti sve relevantne strane u proces donošenja odluka. Bez toga, Bosna i Hercegovina bi mogla da se suoči sa još većim problemima u budućnosti, koji će dodatno otežati život njenim građanima.
