Najave predsednika Srbije o mogućem terminu izbora, od jula do jeseni, otvorile su raspravu o političkim kalkulacijama u uslovima globalne krize i duboke društvene polarizacije. Sagovornici Euronews Srbija ukazuju na to da bi ekonomske i političke okolnosti mogle da utiču na ovu odluku. Kako dodaju, otvara se i dilema u kojoj meri izborni proces može zapravo da doprinese stabilizaciji prilika u zemlji.
Urednik i novinar „Politike“ Marko Lakić ističe da se u javnosti već spekuliše o konkretnim datumima, ali i upozorava da će odluka zavisiti od šireg konteksta, pre svega globalnih kretanja i mogućih ekonomskih posledica. „Nezvanično se priča da je to 5. jul, odnosno nedelju dana posle toga“, rekao je. On je dodao da bi odluka mogla zavisiti od spoljnopolitičkih i ekonomskih okolnosti.
Prema njegovim rečima, vlast u takvim okolnostima može da bira termin izbora u skladu sa procenom političkog rizika. „Ukoliko se u narednom kraćem periodu ne postigne mir i ne stabilizuje snabdevanje energijom, kriza može dodatno da se zakomplikuje“, kaže Lakić. On naglašava da su podele u društvu izražene i dugotrajne, i da izbori ne moraju nužno da donesu rešenje. „Izbori neće rešiti ništa ako jedni budu pobednici, a drugi gubitnici. Ja se bojim da će jedni dobiti satisfakciju da budu pobednici, a drugi će osećati kao gubitnici. To je veoma loše. Znači, to mora da bude win-win situacija“, dodaje on.
Saradnik Instituta za političke studije Zoran Milosavljević ukazuje na potrebu za širim pristupom ključnim pitanjima. „Ovde svi gledaju kako da prežive neku situaciju ili da preuzmu vlast, a niko ne razmišlja o stabilnosti i pripremi za ono što dolazi“, rekao je. On smatra da su potrebni „ozbiljni stručni kadrovi i sistemi“ koji bi odgovorili na različite izazove, od ekonomskih do demografskih.
Milosavljević smatra da sadašnja vlast mora da diže kapacitete, da sve ono što ne valja još bolje uradi po pitanju kadrova, ljudi i potreba. „A onda ovi drugi koji dolaze ili koji hoće da dođu, imaju težak zadatak. Moraju da preskoče sve to što je neko uradio, sve što je to preventirao. Prosto mora da se na neki način stvori takva vrsta društvene kohezije koja ne postoji sada“, rekao je.
U kontekstu globalne krize, analitičari ističu da bi izbori mogli da budu prilika za stabilizaciju, ali i potencijalni izvor dodatnih podela. Ekonomska situacija u zemlji, koja se odražava kroz inflaciju, nezaposlenost i socijalne tenzije, takođe igra ključnu ulogu u ovom procesu. Prema poslednjim izveštajima, inflacija u Srbiji je zabeležila rast, što dodatno otežava život građanima i može dovesti do nezadovoljstva.
Osim ekonomskih faktora, politička klima u zemlji je takođe složena. Političke stranke su podeljene, a opozicija često kritikuje vlast zbog njenih odluka. U takvim okolnostima, izbori mogu doneti promene, ali i produbiti postojeće podele. „Važno je da se nađe zajednički jezik i da se stvore uslovi za dijalog između različitih političkih aktera“, smatraju analitičari.
Takođe, ne treba zaboraviti ni ulogu medija u ovom procesu. Mediji imaju ključnu odgovornost da izveštavaju objektivno i da pomažu u oblikovanju javnog mnjenja. „Suština u svemu tome su mediji i njihovo izveštavanje“, naglašava Lakić.
U zaključku, izbori u Srbiji se približavaju u trenutku kada su društvene i političke tenzije visoke. Ekonomske okolnosti, kao i potreba za stabilnošću i kohezivnošću društva, čine ovaj trenutak ključnim za budućnost zemlje. Kako bi izborni proces doprineo stabilizaciji, potrebno je raditi na izgradnji poverenja između različitih aktera i omogućiti dijalog koji će doneti rešenja za aktuelne probleme.
