Predsednik Opštine Pljevlja, Dario Vraneš, izazvao je pažnju javnosti kada je saslušan u policiji zbog pevanja srpskih pesama ispred manastira Sveta Trojica tokom tradicionalnog narodnog sabora povodom crkvene slave. Ovaj događaj se odigrao u Crnoj Gori, a Vraneš je na društvenim mrežama istakao da se slične situacije nisu dešavale ni za vreme vlasti Demokratske partije socijalista (DPS).
U svom obraćanju na Instagramu, Vraneš je naveo da je pevanje srpskih pesama deo njegove tradicije i da ga praktikuje još od 1990. godine. On je istakao da nikada do sada nije bio pozvan u policiju zbog ovoga, što ukazuje na promene u društvenoj i političkoj atmosferi u Crnoj Gori. „Ovo nije bilo ni za vreme DPS-a. Juče sam u stanici policije davao izjavu jer sam ispred manastira Svete Trojice uz gusle pevao srpske pesme. Te iste pesme sa svojim narodom pevam od 1990. godine, ali me do sada niko u policiju nije pozivao“, napisao je Vraneš.
U policijskom zapisniku se navodi da je Dario Vraneš bio kum-domaćin Hramovne slave Manastira Svete Trojice, što dodatno objašnjava njegovu ulogu na ovom događaju. Tokom slave, koja je okupila oko 3000 gostiju, Vraneš je sa vernicima pevao više desetina srpskih pesama. Među pesmama koje su izvodili bile su i one koje podsećaju na značajne istorijske trenutke i ličnosti srpske tradicije.
Vraneš je u svom izlaganju pomenuo pesme poput „Od glave Zete do grada Spuža“ i „Đurišiću mlad majore komandante Crne Gore, Crne Gore i Sandžaka đe ne može petokraka“. Ove pesme, koje su prožete patriotizmom i nostalgijom, takođe odražavaju osećanja mnogih Srba u regionu, a njihovo izvođenje u kontekstu slavlja dodatno je naglasilo značaj kulturnog nasleđa.
Pored toga, prisustvo Vladislava Dajkovića na ovom saboru, koji je bio u poseti Pljevljima, dodatno ukazuje na političku i društvenu dinamiku u Crnoj Gori. Dajković je poznat kao figura koja se zalaže za prava Srba u Crnoj Gori, a njegovo prisustvo na ovom događaju može se doživeti kao izraz podrške vrhunskim vrednostima zajednice.
Pitanje identiteta i nacionalnog ponosa u Crnoj Gori postalo je posebno važno u poslednjim godinama, a događaji poput ovog sabora otvaraju diskusiju o tome kako se različiti narativi sukobljavaju u savremenom društvu. U tom smislu, pevanje srpskih pesama ispred manastira Sveta Trojica može se videti kao akcija koja teži očuvanju i afirmaciji srpske kulturne baštine, ali i kao izazov trenutnim političkim normama i percepcijama.
Reakcije na događaj variraju; dok neki smatraju da je Vranešov postupak izraz slobode govora i kulturnog identiteta, drugi ga vide kao provokaciju koja može dodatno polarizovati društvo. U svakom slučaju, ovaj incident je podstakao rasprave o tome šta znači biti Srbin u Crnoj Gori danas, kao i o ulozi tradicije u oblikovanju identiteta zajednice.
Na kraju, Dario Vraneš je jasno stavio do znanja da će nastaviti da peva srpske pesme sa svojim narodom, naglašavajući time svoju posvećenost očuvanju kulture i tradicije. „Pljevljaci smo, pjevamo i pjevaćemo! Do godine u Prizrenu“, poručio je, što dodatno osnažuje njegovu poruku o zajedništvu i identitetu.
Ovaj događaj i reakcije na njega ne samo da odražavaju trenutne tenzije u Crnoj Gori, već i širu sliku o izazovima s kojima se suočava društvo u kontekstu identiteta, tradicije i političkih promena. U tom smislu, Vraneš i njegov nastup ispred manastira Sveta Trojica postaju simboli borbe za očuvanje kulturnog nasleđa i identiteta.
