Crna Gora danas obeležava 13. jul, Dan državnosti, kada je na Berlinskom kongresu 1878. godine priznata kao država, ali i Dan ustanka naroda Crne Gore, koji je započeo 1941. godine u borbi protiv okupatora. Ovaj dan nosi poseban značaj za Crnogorce, s obzirom na to da simbolizuje borbu za slobodu i nezavisnost.
Istoričar Dževdet Pepić ističe da postoji određeni konsenzus u crnogorskom društvu kada je u pitanju 13. jul 1878. godine, dok je oko 13. jula 1941. godine situacija mnogo složenija. U vreme socijalističke Jugoslavije, ovaj datum je bio veoma istaknut, ali se danas čini da se manje svečano obeležava. Pepić naglašava da je u savremenom društvu bitno da se osvetle i razumeju svi aspekti istorije, uključujući i kontroverze vezane za ustanak iz 1941. godine.
Politička klima u Crnoj Gori danas je obeležena borbom protiv revizionizma i falsifikovanja istorije. Mnogi sagovornici na podgoričkom skupu povodom ovog praznika naglašavaju da je jedan od najvažnijih zadataka savremenih antifašista da se bore protiv povratka neonacizma i svih oblika fašizma. U podeljenom društvu, političari koji se na međunarodnoj sceni diče antifašizmom često u svojoj sredini rade na ukidanju simbola borbe protiv totalitarizma, čime se dodatno otežava situacija.
U ovoj podeljenosti, Crna Gora se suočava sa izazovima koji se tiču nacionalnog identiteta i vrednosti. Dok jedni ističu značaj antifašizma i borbe za slobodu, drugi pokušavaju da reinterpretiraju istorijske događaje, često u cilju političkih koristi. Ova situacija stvara tenzije u društvu, koje se još uvek bori sa nasleđem ratova i sukoba iz 90-ih godina prošlog veka.
Pored toga, 13. jul se može posmatrati i kao prilika za preispitivanje nacionalne politike i strategije prema evropskim integracijama. Crna Gora teži ka članstvu u Evropskoj uniji, a to podrazumeva i usvajanje evropskih vrednosti, među kojima je i antifašizam. Ipak, put ka Evropi nije lak, naročito u svetlu unutrašnjih podela i političkih previranja.
Na današnjem skupu povodom praznika, govornici su podsetili na značaj antifašizma kao temelja modernog društva, ali su i ukazali na potrebu za jedinstvom i razumevanjem među građanima. Vreme je da se prevaziđu podela i da se stvori zajednički narativ koji će uključivati sve aspekte istorije Crne Gore, a ne samo one koji odgovaraju trenutnim političkim interesima.
U tom smislu, obeležavanje 13. jula ne bi trebalo da bude samo ritual, već i prilika za aktivno promišljanje o prošlosti i budućnosti Crne Gore. Mnogi smatraju da je važno da se edukacija o antifašizmu i istorijskim događajima nastavi, kako bi nove generacije razumele značaj slobode i borbe protiv totalitarizma.
U zaključku, 13. jul predstavlja više od samo jednog datuma u kalendaru; on je simbol borbe, otpora i nade za bolju budućnost. Dok Crna Gora nastavlja svoj put ka Evropi, važno je da se očuva sećanje na sve one koji su se borili za slobodu, ali i da se suočimo s izazovima koje donosi savremeno društvo. Samo kroz dijalog i razumevanje možemo izgraditi stabilno i pravedno društvo, u kojem će svi građani imati svoje mesto.
