U Hramu Hristovog Vaskrsenja u Banjaluci održava se liturgija povodom praznika Svetih Prebilovačkih i Donjehercegovačkih mučenika, u znak sećanja na 85. godišnjicu od stradanja Srba u Prebilovcima. Ovaj događaj obeležava jedan od najtragičnijih trenutaka u istoriji srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata, kada su ustaške snage izvršile masakr nad srpskim stanovništvom.
Masakr u Prebilovcima dogodio se između 6. i 11. avgusta 1941. godine. U tom periodu, ustaše su, u okviru svoje politike etničkog čišćenja, na brutalne načine ubijale srpske civile. Prebilovci su tada bili mesto stradanja za mnoge žene, decu i starije osobe, koji su postali žrtve nasilja i zločina. Većina žrtava je živa bačena u jamu Golubinka, koja se nalazi u blizini sela Šurmanci.
Prema podacima, mučenički je stradalo 630 Prebilovčana, a prema nezvaničnim izvorima, u jami Golubinki je život izgubilo više od 830 stanovnika Prebilovaca i drugih okolnih mesta. Ovi podaci ukazuju na razmere tragedije koja je zadesila ovo malo selo i njegovu zajednicu. Ova otmjena liturgija koja se održava u Hramu Hristovog Vaskrsenja predstavlja simbolični čin sećanja na stradale, ali i na njihovu borbu za opstanak i pravdu.
Svake godine, na ovaj dan, okupljaju se preživeli članovi porodica žrtava, predstavnici srpske pravoslavne crkve, kao i mnogi drugi gosti, kako bi odali počast onima koji su izgubili živote. Ovaj dan ima poseban značaj ne samo za lokalnu zajednicu, već i za celu Srbiju, jer podseća na važnost sećanja na prošlost i očuvanje identiteta srpskog naroda.
Pored religioznih obreda, obeležavanje ovog događaja uključuje i različite komemorativne aktivnosti. Istoričari i analitičari se često okupljaju kako bi razgovarali o zločinima koji su počinjeni tokom rata, kao i o važnosti očuvanja sećanja na žrtve. Ove aktivnosti imaju za cilj da izazovu svest o potrebi za pravdom i pomirenjem, kao i o značaju istine u procesu izlečenja zajednice.
Uloga crkve u ovim događajima je od suštinskog značaja, jer ona ne samo da pruža duhovnu podršku, već i deluje kao čuvar kolektivnog sećanja. Hram Hristovog Vaskrsenja se takođe smatra mestom gde se okupljaju sećanja na sve one koji su stradali tokom tog mračnog perioda. Kroz molitve i obrede, zajednica izražava svoju tugu, ali i odlučnost da se ne zaboravi ono što se desilo.
U poslednjim decenijama, ovaj događaj je postao i mesto okupljanja za one koji se bore za istinu i pravdu, kao i za one koji žele da osude sve oblike nasilja i diskriminacije. Sećanje na Prebilovce služi kao podsticaj za proklamovanje mira i tolerancije među narodima, jer je istorija pokazala koliko su stradanja i zločini duboko ukorenjeni u kolektivnu svest naroda.
Ova godišnjica predstavlja važnu priliku da se osvrnemo na prošlost, razmislimo o sadašnjosti i pozovemo na budućnost bez nasilja. Kako se vreme odvija, neophodno je da se sećamo stradanja i mučenika, kako bismo stvorili bolje društvo koje će poštovati ljudska prava i vrednosti. Odbacujući mržnju i nasilje, možemo raditi na izgradnji mira i razumevanja među svim ljudima.
U tom duhu, obeležavanje 85. godišnjice masakra u Prebilovcima ima posebno mesto u kolektivnoj svesti srpskog naroda i služi kao podsetnik na važnost sećanja, pravde i pomirenja.
