Deonica autoputa Buna – Počitelj, koja se nalazi kod Mostara, predstavlja intrigantan primer infrastrukturnog projekta koji, iako je potpuno izgrađen, već tri godine stoji prazna i bez ikakvog saobraćaja. Ova deonica, duga 7,2 kilometra, završena je pre tri godine, ali do danas nije puštena u upotrebu.
Razlog za ovu situaciju je jednostavan i vezan je za nedostatak funkcionalne povezanosti sa ostatkom planirane trase. Autoput se južno od Mostara odvaja od magistralnog puta M17 ka istoku, a tek kod Počitelja ponovo se ukršta sa magistralom. Ova konfiguracija čini put neupotrebljiv jer vozači koji koriste ovu deonicu ne mogu da nastave putovanje bez skretanja na magistralni put.
Trasa deonice počinje oko četiri kilometra južno od sela Hodbine, a ne prolazi kroz gušće naseljena područja. Proširuje se iznad kanjona reke Neretve u blizini nekoliko manjih naselja, a završava se neposredno ispred petlje Počitelj. Iako se ova deonica nadovezuje na već izgrađeni deo autoputa od Počitelja prema granici sa Hrvatskom, vozači koji dolaze iz tog pravca moraju da se isključe sa autoputa kod Počitelja i da nastave magistralnim putem.
Puštanje u saobraćaj deonice Buna – Počitelj zavisi od završetka novih radova ka Mostaru. Planirano je da se na ovu deonicu nadovežu dva nova dela autoputa: Tunel Kvanj – Buna i Mostar jug – Tunel Kvanj. Prema nezvaničnim informacijama, deonicu Mostar jug – Tunel Kvanj, koja će biti duga 9,2 kilometra, trebalo bi da gradi austrijska kompanija Strabag, ali ugovor još uvek nije potpisan. S druge strane, ugovor za izgradnju deonice Tunel Kvanj – Buna dodeljen je kineskoj kompaniji CRBC pre otprilike dva meseca.
Ova situacija sa deonicom Buna – Počitelj izaziva zabrinutost među vozačima i putnicima, koji se suočavaju sa nepraktičnim uslovima putovanja. Iako je projektovan kao moderna saobraćajnica koja bi olakšala transport i smanjila vreme putovanja, trenutno ostaje samo uočljiva i neiskorišćena infrastruktura. Njen izgled može izgledati impresivno, ali činjenica da je sablasno pusta stvara osećaj frustracije i razočaranja među onima koji su očekivali da će put doprineti boljoj povezanosti regiona.
Infrastrukturni projekti, kao što je deonica Buna – Počitelj, služe kao pokazatelj potencijala razvoja regiona. U situacijama kada su ovakvi projekti završeni, ali ne mogu da funkcionišu, postavlja se pitanje o planiranju, koordinaciji i realizaciji infrastrukturnih investicija. Kao što je pokazano u ovom slučaju, nedostatak pravovremene povezanosti sa drugim delovima puta može dovesti do promašenih investicija i neiskorišćenih resursa.
U svetlu ovih izazova, važno je napomenuti da će budućnost deonice Buna – Počitelj zavisiti od brze realizacije planiranih radova i efikasnog upravljanja infrastrukturnim projektima. Ukoliko se radovi na povezivanju ove deonice sa ostatkom autoputa ne ubrzaju, postoji opasnost da će ona ostati neiskorišćena i u narednim godinama, čime će se dodatno usporiti razvoj saobraćajne infrastrukture u ovom delu Bosne i Hercegovine.
Na kraju, situacija sa deonicom Buna – Počitelj ukazuje na značaj koordinacije između različitih kompanija i institucija koje su uključene u izgradnju i održavanje saobraćajne infrastrukture. Samo zajedničkim naporima i pravovremenim akcijama može se obezbediti da ovakvi projekti zažive i da doprinesu razvoju regiona, a ne da postanu simboli promašenih investicija.
