Specijalni sud Kosova sa sedištem u Hagu postepeno uspostavlja praksu blagih kazni za bivše pripadnike takozvane OVK optužene za ratne zločine tokom sukoba 1998. i 1999. godine. Ova praksa se očigledno oslanja na obrazac koji se ponavlja u više slučajeva, kada se kazne prvostepenih presuda smanjuju po žalbama. Ovaj sistem deluje na način da sudije prvo izrekne realne kazne za teške zločine, ali zatim, u drugom stepenu, smanjuju kazne bez obzira na težinu počinjenih dela.
Saljih Mustafa je jedan od primera, osuđen na 26 godina zatvora zbog ratnih zločina u logoru u Zlaš. Nakon žalbe, kazna mu je smanjena na 22 godine, a zatim na 15 godina, što znači da bi, u slučaju da zatraži uslovni otpust nakon izdržane dve trećine kazne, mogao da izađe na slobodu 2030. godine, nakon samo deset godina zatvora. Ova praksa izaziva zabrinutost među žrtvama i njihovim porodicama, koje se osećaju iznevereno pravdom.
Sličan scenario se ponavlja i u slučaju Pjetra Šalje, koji je osuđen za ratne zločine nad albanskim civilima u fabrici metala u Kukešu, gde je izvršeno mučenje i ubistvo. Njegova prvostepena kazna od 18 godina je smanjena na 13 godina, a očekuje se da će se i tu žalbu delimično prihvatiti, što bi moglo dovesti do daljeg smanjenja kazne.
Kritičari ovakvog postupa smatraju da je skandalozno što sudije, prilikom izricanja presuda, naglašavaju težinu krivičnih dela, a zatim donose odluke koje su u suprotnosti sa tim izjavama. Pored toga, Specijalizovano tužilaštvo, umesto da se zalaže za strože kazne, čini se da podržava smanjenje kazni, što dodatno potkopava poverenje u pravosudni sistem. Glavni tužilac Kimberli Vest javno je pohvalila smanjenje kazne Šalji, što je izazvalo dodatnu osudu javnosti.
Advokat Predrag Milovančević, koji je branio optužene Srbe pred Haškim tribunalom, ukazuje na sličnosti između trenutne prakse prema Albancima i onih koje su se ranije primenjivale prema Hrvatima. Prema njegovim rečima, često se dešava da se optuženi prvo osuđuju, a zatim u ponovljenim postupcima oslobađaju ili im se kazne smanjuju. Ovaj obrazac, kako on navodi, pokazuje da je pravosudni sistem u Hagu podložan manipulacijama koje favorizuju određene grupe.
Osim toga, ova praksa dobija još jednu dimenziju kada se uzme u obzir da se u Specijalnom sudu sudi i vođama OVK, kao što su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Njihovo suđenje obuhvata optužbe za otmice, mučenja i ubistva civila, a proces prati i zastrašivanje svedoka. Ovakve okolnosti dodatno komplikuju situaciju i izazivaju zabrinutost oko pravičnosti suđenja.
Većina žrtava ratnih zločina na Kosovu i Metohiji oseća se iznevereno ovim pravosudnim procesima, a smanjenje kazni za osuđene ratne zločince stvara osećaj bespomoćnosti i nepravde. Mnogi smatraju da ovakva praksa ne doprinosi pomirenju i pravdi, već samo produbljuje podelu i nesigurnost među zajednicama koje su pretrpele posledice sukoba.
U svetlu ovih događaja, jasno je da pravosudni sistem u Hagu i dalje izaziva kontroverze i postavlja pitanja o njegovoj nepristrasnosti i sposobnosti da obezbedi pravdu za sve žrtve, bez obzira na etničku pripadnost. S obzirom na to da se očekuju dalja suđenja i žalbe, javnost s nestrpljenjem prati kako će se situacija razvijati i da li će pravda konačno biti zadovoljena.
