Banjaluka – Imovina Republike Srpske predstavlja jedno od ključnih pitanja u okviru pravnog sistema Bosne i Hercegovine. Dragan Stanković, direktor Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, istakao je u izjavi da je pravni osnov za upis imovine jasno utvrđen u Ustavu BiH kao i Ustavu Republike Srpske.
Prema Ustavu BiH, sve nadležnosti koje nisu izričito dodeljene institucijama BiH pripadaju entitetima. Ova odredba je ključna za razumevanje vlasničkih prava i upravljanja imovinom unutar Republike Srpske. Ustav Republike Srpske dodatno precizira pitanja vezana za svojinska prava, način raspolaganja imovinom, kao i zaštitu svih oblika svojine. Ovi zakonski okviri omogućavaju da se jasno definiše ko je vlasnik nepokretne imovine na teritoriji Republike Srpske.
Stanković je naglasio da su na osnovu ustavnih ovlašćenja, Narodna skupština Republike Srpske donela zakone koji su ukinuli društvenu svojinu i uredili pitanje nepokretnosti. Ove promene su omogućile da se stvori jasna pravna osnova za upravljanje imovinom, koja je od suštinske važnosti za razvoj i stabilnost entiteta.
Jedan od ključnih aspekata ovih zakona jeste to što potvrđuju da nepokretna imovina na teritoriji Republike Srpske pripada Republici Srpskoj, dok imovina na teritoriji Federacije pripada Federaciji BiH. Ova podela imovine je od suštinskog značaja za razumevanje pravnog okvira i odnosa između entiteta u Bosni i Hercegovini.
U kontekstu upravljanja imovinom, važno je napomenuti da je efikasno korišćenje i zaštita nepokretne imovine od ključnog značaja za ekonomski razvoj Republike Srpske. Održavanje i unapređenje infrastrukture, kao i privlačenje investicija, direktno zavise od jasno definisanih vlasničkih prava i sigurnosti imovinskih odnosa.
Uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske ima za cilj da obezbedi transparentnost i pravnu sigurnost u vezi sa imovinskim pitanjima. Stanković je naglasio da su u toku aktivnosti na unapređenju registracije nepokretnosti, što će dodatno olakšati postupke vezane za kupovinu, prodaju i upravljanje imovinom.
Pored toga, važno je naglasiti da su se u poslednjih nekoliko godina pojavili izazovi vezani za imovinske odnose, posebno u kontekstu povratka imovine oduzete tokom rata. Ova pitanja su kompleksna i zahtevaju pažljivo razmatranje kako bi se obezbedila pravda za sve strane uključene u procese vraćanja imovine.
Upravljanje imovinom takođe uključuje i zaštitu kulturno-historijskog nasleđa, koje je od suštinskog značaja za identitet Republike Srpske. Očuvanje ovih vrednosti doprinosi ne samo očuvanju kulturne baštine, već i jačanju društvene kohezije i identiteta.
Stanković je takođe ukazao na važnost edukacije građana o njihovim pravima u vezi sa imovinom, kao i na potrebu za jačanjem kapaciteta institucija koje se bave ovim pitanjima. Informisani građani su ključni za stabilnost imovinskih odnosa i razvoj društva u celini.
U zaključku, pitanja imovine u Republici Srpskoj predstavljaju složenu temu koja zahteva pažljivo razmatranje i saradnju svih relevantnih aktera. Jasno definisana pravna osnovna za imovinska prava, efikasno upravljanje i zaštita nepokretne imovine, kao i edukacija građana o njihovim pravima, ključni su za dalji razvoj i stabilnost ovog entiteta. Samo kroz zajednički rad i saradnju može se obezbediti održiv i prosperitetan razvoj Republike Srpske.
