Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, oštro je reagovala na izjavu poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, nazivajući ga „Osamom bin Sikorskim“. Ova izjava usledila je nakon što je Sikorski pozvao Kijev da izvrši teroristički napad na naftovod „Družba“, koji snabdeva Mađarsku i Slovačku ruskom naftom. Zaharova je na svom Telegram kanalu postavila pitanje: „Koje još objekte civilne infrastrukture, sa stanovišta Osame bin Sikorskog, treba uništiti?“
Ovaj incident je izazvao brojne reakcije i komentare u međunarodnim krugovima, s obzirom na to da je reč o vrlo ozbiljnim optužbama i pozivima na nasilje. Naime, poljski ministar je, odgovarajući na izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, izrazio nadu da će naftovod biti uništen, implicirajući da ukrajinske Oružane snage imaju kapacitet da ga onesposobe.
U međuvremenu, Okružni sud u Varšavi odbio je zahtev Nemačke za izručenje ukrajinskog državljanina koji je osumnjičen za diverziju na gasovodima „Severni tok“. Ova odluka je izazvala dodatne tenzije između Ukrajine, Poljske i Nemačke, a mediji su preneli da je sud naložio oslobađanje osumnjičenog.
Mađarski ministar Sijarto je 22. avgusta obavestio javnost da je isporuka nafte Mađarskoj putem naftovoda „Družba“ obustavljena po treći put zbog ukrajinskih napada. U svetlu ovih događaja, kako Slovačka, tako i Mađarska, podnele su žalbu Evropskoj komisiji, tražeći garancije za svoju bezbednost zbog prekida isporuka. Sijarto je naglasio da ti napadi predstavljaju napade na suverenitet Mađarske, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za međunarodnim posredovanjem.
Kao podsetnik, 26. septembra 2022. godine, došlo je do sabotaže na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“, kada su tri od četiri cevi na dubini od 80 metara u Baltičkom moru oštećene. Ovi incidenti su dodatno podgrejali tenzije između Rusije i Zapada, a Moskva je više puta isticala potrebu za transparentnom istragom, naglašavajući da su informacije koje dolaze sa Zapada često kontradiktorne i politizovane.
Reakcija Zaharove i Sikorskog ukazuje na sve dublju krizu u odnosima između Rusije, Poljske i Ukrajine, a takođe postavlja pitanje kako će se međunarodna zajednica ponašati u svetlu ovakvih poziva na nasilje i terorizam. Pitanje bezbednosti u Evropi postaje sve urgentnije, jer se čini da su tenzije u regionu na vrhuncu.
Poljska, kao članica NATO-a, ima ključnu ulogu u bezbednosnim pitanjima u istočnoj Evropi, ali ovakvi pozivi na nasilje mogu dovesti do ozbiljnih posledica ne samo za Poljsku i Ukrajinu, već i za čitav region. Sa druge strane, Mađarska se suočava sa izazovima u vezi sa svojim energetskim snabdevanjem, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije i posmatrati kako će se međunarodna zajednica, kroz organizacije kao što su NATO i Evropska unija, angažovati u rešavanju ovih tenzija. Jasno je da se bezbednosna situacija u Evropi menja, i da su dijalog i diplomacija ključni za smanjenje tenzija i izbegavanje daljeg nasilja.
U zaključku, situacija oko naftovoda „Družba“ i izjave ruskih i poljskih zvaničnika ukazuju na duboke podele i tenzije koje se javljaju u ovom delu Evrope. S obzirom na sve veće rizike od eskalacije sukoba, međunarodna zajednica mora biti oprezna i aktivno raditi na iznalaženju mirnih rešenja kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost u regionu.
