Evropska komisija je apelovala na građane da rade od kuće, smanje vožnju i letenje, dok su zemlje EU pozvane da hitno pređu na obnovljive izvore energije, s obzirom na produženu energetsku krizu koja je rezultat sukoba u Zalivu. U govoru koji podseća na ranije faze pandemije koronavirusa, šef EU za energetiku Dan Jergensen istakao je da se Evropa suočava sa „veoma ozbiljnom situacijom“ bez jasnog rešenja na vidiku.
„Čak i ako mir bude postignut sutra, nećemo se moći vratiti u normalu u doglednoj budućnosti,“ rekao je on nakon vanrednog sastanka 27 ministara energetike EU. Jergensen je naglasio da je neophodno smanjiti potrošnju nafte, posebno dizela i mlaznog goriva, kako bi se ublažila kriza. Potvrdio je ranije informacije da Brisel želi da podstakne Evropljane da manje putuju.
On je pozvao države članice da slede savete Međunarodne agencije za energiju, koji uključuju rad od kuće gde je to moguće, smanjenje ograničenja brzine na autoputevima, podsticanje javnog prevoza, povećanje deljenja automobila i usvajanje efikasnijih vozačkih praksi. Dugoročno, naglasio je potrebu za udvostručenjem napora u izgradnji obnovljivih izvora energije i postizanju energetske nezavisnosti.
Iako su razgovori između ministara završeni bez konkretnih predloga, Jergensen je obećao da će Komisija uskoro objaviti paket mera na nivou EU. Njegovi komentari dolaze u trenutku kada strahovi od velike energetske krize rastu, preteći da bi mogli izazvati globalne ekonomske posledice slične onima iz pandemije koronavirusa.
Od kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli napade na Iran pre više od mesec dana, cene nafte i gasa su porasle za čak 70 procenata. Ovo je značajno uticalo na tržište, s obzirom da je petina svetskih zaliha sirove nafte i tečnog prirodnog gasa trenutno zaglavljena u Persijskom zalivu.
Diskusije su se fokusirale na potrebu za državnom pomoći, povećanje obnovljivih izvora i nuklearne energije radi jačanja energetske bezbednosti, kao i podršku predlogu Komisije za podsticanje biogoriva. Učesnici razgovora su naglasili da su očekivanja o konkretnim akcijama bila niska, a cilj je bio usklađivanje delovanja među državama članicama.
Ova situacija je dodatno otežana trenutnim geopolitičkim napetostima, koje su dovele do destabilizacije energetskog tržišta. Mnogi analitičari upozoravaju da bi trenutna kriza mogla imati dugotrajne posledice na globalnu ekonomiju, podsećajući na energetski šok iz 1970-ih.
Jergensen je naglasio da je potrebno da se EU okrene održivim rešenjima i bržem prelasku na obnovljive izvore energije kako bi se osigurala energetska nezavisnost. Ova kriza može poslužiti kao prekretnica za Evropsku uniju da ubrza transformaciju svog energetskog sektora.
S obzirom na sve veće izazove, Evropska komisija će se suočiti s pritiscima kako bi osigurala zaštitu potrošača i stabilnost tržišta dok se istovremeno bore protiv klimatskih promena. U tom smislu, sve oči su uprte u predstojeće odluke i mere koje će biti preduzete, a koje će oblikovati energetsku budućnost Evrope.
Budućnost energenata u Evropi ostaje neizvesna, ali je jasno da je potrebna brza i efikasna akcija kako bi se odgovorilo na trenutne izazove i postigla dugoročna održivost. U tom okviru, saradnja među zemljama članicama biće ključna za uspešno prevazilaženje trenutne krize.
