U požaru koji je izbio u Domu penzionera u Tuzli u utorak uveče, poginulo je 11 osoba, dok je više od 30 povređeno. Ova tragedija je izazvala veliku žalost u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, gde je proglašen Dan žalosti. Ovaj incident je ponovo ukazao na ozbiljne propuste u radu domova za stare, posebno u pogledu poštovanja protivpožarnih procedura. Slična nesreća dogodila se i u Barajevu početkom godine, kada je takođe stradalo 11 ljudi.
Vatrogasci su se borili sa plamenom više od dva sata, a najveći izazov tokom intervencije bila je evakuacija teško obolelih i nepokretnih korisnika, koji su bili smešteni na višim spratovima, gde je požar i izbio. Preliminarne informacije ukazuju na to da je došlo do niza propusta u vezi sa zaštitom od požara. Naime, kako ističe Miloš Tomić sa Fakulteta bezbednosti, korisnici su bili smešteni na šestom i sedmom spratu, a procedure za adekvatno reagovanje na požar nisu bile poštovane. Postavlja se pitanje da li su bili dostupni aparati za gašenje požara i da li su u domu postojali stručnjaci obučeni za ovakve situacije.
Tomić naglašava da je ljudski faktor često ključni uzrok sličnih tragedija. U Barajevu, na primer, istraga je pokazala da je požar izazvala cigareta. Takođe, spominju se i neispravne elektroinstalacije, a zgrada je izgrađena pre nekoliko decenija, što ne može biti opravdanje za nedostatak savremenih bezbednosnih mera. Stariji objekti takođe moraju da budu adaptirani kako bi se ispoštovale sve mere zaštite od požara, posebno kada su u pitanju stambeni objekti koji su namenjeni osobama starijim od 65 godina.
Nadležni organi, kao što je Sektor za zaštitu od požara pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, kontrolišu mere zaštite od požara, dok uprava doma snosi odgovornost za raspored korisnika. Tomić ističe da požar predstavlja proces nekontrolisanog sagorevanja koji oslobađa veliku količinu toplote i dima, što može ugroziti ljudske živote i imovinu. U praksi, većina žrtava gubi život zbog gušenja, a panika tokom požara može dodatno otežati situaciju.
U Tuzli je zabeležena teška evakuacija nepokretnih korisnika, a nekoliko vatrogasaca je povređeno tokom akcije. Tomić upozorava na manjak stručnih lica koja su zadužena za kontrolu sprovođenja mera zaštite od požara, što može dovesti do propusta koji rezultiraju katastrofalnim posledicama. On naglašava da je neophodno postojanje obučenog osoblja koje će znati kako da reaguje u slučaju požara, uključujući alarmiranje korisnika i pružanje informacija o evakuacionim putevima.
Osim toga, Tomić ukazuje na to da je važno imati adekvatnu opremu za gašenje požara u objektima kao što su domovi za stare, uključujući protivpožarne aparate i sredstva za gašenje. Takođe, potrebno je obezbediti spoljašnje stepenište koje bi moglo poslužiti kao siguran izlaz u slučaju požara. U istoriji ove zgrade, ovakav incident se dogodio prvi put, što ukazuje na potencijalne propuste u sistemu zaštite.
U Srbiji, prema rečima Tomića, ima dovoljno opreme za gašenje požara, ali je ključno pitanje znanje o bezbednom rukovanju tom opremom. Osim toga, postoji manjak vatrogasaca i inspektora koji su obučeni da kontrolišu sprovođenje mera zaštite od požara. To dovodi do propusta koji mogu imati teške posledice po život i imovinu građana.
Na kraju, Tomić apeluje na sve relevantne institucije da obezbede vrhunske procedure koje će zaštititi najstariju populaciju u društvu. Učenje i primena ovih procedura u domovima za stare, kao i u obrazovnim ustanovama, može značajno doprineti smanjenju rizika od tragedija poput one u Tuzli.
