DRUGA nedelja vaskršnjeg posta je u toku, a potrošnja ribljeg mesa beleži porast uprkos pravilima koja dozvoljavaju konzumaciju ribe samo dva dana tokom post. Potrošači, ipak, često se odlučuju za ribu tokom celog perioda posta, što dovodi do povećanog prometa u ribarnicama.
Cene ribe variraju, zavisno od vrste i porekla. Na primer, cena skuše je nedavno skočila sa 600 na 1.050 dinara po kilogramu, dok se šaran može naći za oko 550 dinara, a pastrmka za 700 dinara. U beogradskoj ribarnici, Zdravko ističe da se prodaju i skuplje i jeftinije vrste ribe. Uvoze morsku ribu, dok domaću slatkovodnu ribu nabavljaju iz lokalnih ribnjaka. Oslić iz Argentine se prodaje po ceni od 1.210 dinara za filet, dok filet skuše košta 150 dinara manje. Fileti lososa se prodaju za 2.690 dinara, dok hobotnica košta 2.400, a suvi bakalar čak 7.790 dinara po kilogramu.
Nažalost, situacija u domaćem ribarstvu nije povoljna. Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice po potrošnji ribe, što je zabrinjavajuće s obzirom na zdravstvene prednosti koje riblja ishrana donosi. U poslednjih trideset godina, površine pod ribnjacima su se drastično smanjile, sa skoro 14.000 hektara na manje od 7.000 hektara. Stručnjaci ukazuju na to da ni državne subvencije ne pomažu oporavku sektora, te da je oko 75% potražnje zadovoljeno uvozom.
Pre tri decenije, površina šaranskih ribnjaka je iznosila oko 13.750 hektara, dok je pastrmskih bilo 14,7 hektara. S obzirom na to da se površine i dalje smanjuju, ukupna površina šaranskih ribnjaka danas iznosi tek oko 7.000 hektara, a pastrmskih svega osam hektara, razlike su očigledne.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je krajem prošle godine uvelo nove podsticaje za investicije u ribarstvo, uključujući nabavku kvalitetnih priplodnih matica ribe. Ovi podsticaji iznose 2.000 dinara po matici šarana i 1.500 dinara po matici pastrmke, ali stručnjaci smatraju da neće doneti značajne promene jer se odnose na odgajivačke organizacije, a ne na direktne proizvođače.
Krum Anastasov, predsednik grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, ističe da Srbija ima sve uslove za proizvodnju kvalitetne domaće ribe, ali da ribarstvo ne može napredovati bez strateškog plana. On naglašava da je domaća slatkovodna riba kvalitetnija od uvozne, ali da se kapaciteti smanjuju umesto da se povećavaju. Takođe, ističe da se značajan deo ribe prodaje „na crno“, što dodatno otežava situaciju u sektoru.
Anastasov ukazuje na to da se ribarstvo suočava sa stalnim padom proizvodnje. Proizvodnja šarana opada, dok pastrmka i dalje ima kontinuitet, ali je suočena sa snažnom konkurencijom iz zemalja poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Turske i Bugarske. Veliki problem predstavlja i konkurencija iz Evropske unije, gde ribari dobijaju subvencije koje su daleko veće od onih u Srbiji.
Tržište ribe u Srbiji se suočava sa deficitom, a cene nastavljaju da rastu. U trenutku kada je vaskršnji post u punom jeku, potražnja za ribom će dodatno rasti. Dok se u Evropskoj uniji godišnje proizvede 1,9 miliona tona ribe, Srbija se može pohvaliti sa samo 5.000 tona konzumnog šarana, što jasno ukazuje na ozbiljnost situacije u domaćem ribarstvu.
