Mnogi veruju da je povremeno, takozvano društveno pušenje bezazlena navika koja se dešava uz piće, na proslavama ili tokom izlaska sa prijateljima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da organizam ne pravi razliku između svakodnevnog pušača i onoga ko puši samo vikendom. I u jednom i u drugom slučaju, šteta po zdravlje je prisutna.
Prema rečima lekarke dr Suzan Vili, telo reaguje na unos duvanskog dima bez obzira na učestalost. Ona naglašava da organizam ne pravi razliku jer su toksini koji ulaze u krvotok isti. Svaki put kada se udahne dim cigarete, telo se izlaže nikotinu, ugljen-monoksidu, katranu i brojnim drugim toksičnim supstancama. Njihov efekat je i trenutan i dugoročan.
Kardiovaskularni sistem reaguje gotovo odmah na unos duvanskog dima. Dovoljna je samo jedna cigareta da dođe do ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska, sužavanja krvnih sudova i smanjene količine kiseonika u krvi zbog prisustva ugljen-monoksida. Ove promene opterećuju srce i krvne sudove, čime se povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Dugoročno, čak i povremeno pušenje može doprineti razvoju raka pluća, usne šupljine, grla i jednjaka.
Posebno zabrinjava činjenica da se „društveno“ pušenje često vezuje za konzumaciju alkohola. Kada se ova dva faktora udruže, njihov štetni efekat se pojačava. I duvan i alkohol imaju kancerogena svojstva, a njihova kombinacija dodatno povećava rizik od malignih oboljenja, naročito u predelu usta, grla i jednjaka. Dr Vili ističe da čak i vrlo male količine, poput jedne cigarete dnevno ili nekoliko cigareta tokom vikenda, mogu imati negativne posledice po zdravlje. Ne postoji „bezbedna granica“ kada je u pitanju izlaganje duvanskom dimu.
Iako mnogi smatraju da je pušenje samo u društvu bezopasno, oštećenje organizma nije zanemarljivo. Telo pamti svako izlaganje toksinima, a efekti se vremenom sabiraju. Stručnjaci poručuju da je važno osvestiti činjenicu da povremeno pušenje nije bez rizika. Izreke poput „samo kad izađem“ ili „samo uz piće“ ne znače da je organizam zaštićen. Svaka cigareta ostavlja trag, i to mnogo brže nego što većina ljudi misli.
Mnogi ljudi veruju da povremeno pušenje može biti bezopasno, ali to nije slučaj. Čak i sporadična konzumacija duvana može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Preporučuje se da se izbegava čak i povremeno pušenje, jer ne postoji nivo sigurnosti kada je u pitanju izlaganje štetnim supstancama iz duvanskog dima.
U zaključku, stručnjaci savetuju da se treba izbegavati pušenje, čak i u društvenim situacijama. Osim što je pušenje štetno po zdravlje, ono takođe može uticati na zdravlje ljudi u okruženju, posebno onih koji nisu pušači. Pasivno pušenje takođe može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući astmu, alergije i druge respiratorne bolesti.
Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, jasno je da je važno pružiti sebi i drugima zdraviju sredinu bez duvanskog dima. Bez obzira na to koliko se činilo da je povremeno pušenje bezopasno, posledice su ozbiljne i dugotrajne. Zato je najbolje izbegavati pušenje u svakom obliku i zaštititi svoje zdravlje i zdravlje drugih.
