Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, Olivera Ristanović, nedavno je istakla u razgovoru na Euronews Srbija sve veći broj saobraćajnih prekršaja i nedostatak saobraćajnog obrazovanja među vozačima u Srbiji. Prema njenim rečima, roditelji i mladi vozači često zanemaruju saobraćajne propise, što dovodi do ozbiljnih prekršaja, uključujući vožnju pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Ovi prekršaji su u porastu, što zabrinjava.
Ristanović je naglasila da broj ostalih saobraćajnih prekršaja ostaje stabilan, ali se menja njihova struktura u zavisnosti od trenutnih akcija saobraćajne policije. Na primer, pojačana kontrola brzine rezultira većim brojem prekršaja prekoračenja brzine, dok prisustvo nadzornih kamera na raskrsnicama vodi do više prijava za prolazak na crveno svetlo. Tokom početka školske godine, obično se beleže prekršaji u blizini škola, što dodatno povećava rizik za najmlađe učesnike u saobraćaju.
Jedan od najzabrinjavajućih problema je stalni broj vozača koji upravljaju vozilima pod dejstvom alkohola, ali i sve veći broj onih koji voze pod uticajem psihoaktivnih supstanci. Ristanović je istakla da se, nažalost, broj takvih prekršaja ne menja. „Nažalost, uvek imamo isti broj lica koja upravljaju pod dejstvom alkohola. Povećava se broj lica koja upravljaju vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, i to je naša stvarnost“, naglasila je.
S obzirom na sve veći broj vozila na putevima, očekuje se da će se i broj prekršaja povećavati. Ristanović je identifikovala nedostatak saobraćajne kulture kao ključni problem. Ona smatra da se taj problem javlja već u detinjstvu, kada roditelji često ne poštuju propise, što deci šalje pogrešne poruke o važnosti saobraćajnih pravila.
„Mislim da je naš najveći problem što nemamo kulturu saobraćajnog obrazovanja“, izjavila je Ristanović. Ona je naglasila da je potrebno raditi na edukaciji mladih čak i pre nego što postanu vozači, jer roditelji često ne šalju dobru poruku kada prevoze decu van pešačkih prelaza.
Zabrinjavajuće je i ponašanje roditelja tokom sudskih postupaka, gde se često čuje stav: „I ja sam u njegovim godinama isto radio.“ Takav odnos dodatno otežava prevenciju. Međutim, Ristanović je istakla efikasnost video-nadzora, jer snimci pružaju nepobitne dokaze o prekršajima. „Vas kad snime u prekršaju, nemate čime da osporite“, rekla je.
Ozbiljni prekršaji, poput značajnog prekoračenja brzine ili vožnje pod dejstvom alkohola, često dovode do saobraćajnih nezgoda. Građani često nisu svesni težine svojih postupaka. Na pitanje da li je potrebno pooštriti kaznenu politiku, Ristanović ima jasan stav: „Nisam pristalica pooštravanja kaznene politike jer ona uvek pogađa onaj sloj stanovništva koji nije sporan.“ Ona smatra da većina građana uči na osnovu jednog ili dva prekršaja, što je dovoljno za prevenciju.
U Beogradu se, prema njenim rečima, beleži veći broj prekršaja iz oblasti javnog reda i mira od početka protesta pre 11 meseci. Međutim, naglašava da se radi o lakšim incidentima, dok teži slučajevi završavaju u krivičnim postupcima. Najčešći prekršaji iz protesta uključuju drsko ponašanje i uvrede službenim licima.
Beogradski Prekršajni sud suočava se s velikim obimom posla, obrađujući polovinu svih prekršajnih predmeta u Srbiji. Protesti poput „1 od 5 miliona“ nisu značajno povećali broj predmeta, jer se slični događaji u Beogradu dešavaju kontinuirano. Ristanović je ostala uzdržana na pitanje o kritikama vlasti upućenim pravosuđu, naglašavajući da sud mora ostati fokusiran na dokaze i zakon. „Ako sud ne poštuje zakon, onda ga neće niko drugi poštovati“, zaključila je.
