Hrvatska se suočava s izazovima u oblasti odbrane i bezbednosti, posebno u trenutnim geopolitičkim okolnostima koje zahtevaju povećana ulaganja u vojnu infrastrukturu. Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković nedavno je izjavio da će Hrvatska povećati svoja izdvajanja za odbranu na pet posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je čista refleksija promenjenih bezbednosnih uslova u svetu.
Na Parlamentarnom samitu NATO-a održanom u Briselu, Jandroković je istakao da je ovo povećanje nužno nije samo kao reakcija na pritiske ili zahteve drugih, već kao odgovor na realne pretnje i promene u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. „Mi smo spremni u idućem periodu da povećamo izdvajanja i prihvatili smo tih pet posto kao nešto što je nužno,“ izjavio je Jandroković, naglašavajući da je reč o preventivnim merama.
U poslednjih nekoliko godina, svet se suočio s nizom konflikata i nestabilnosti, što je dovelo do sve većih zahteva za vojnom spremnošću i odbrambenim kapacitetima. Hrvatska, kao članica NATO-a, ima obavezu da održava određeni nivo vojnih troškova, a povećanje na pet posto BDP-a predstavlja značajan korak ka jačanju nacionalne odbrane.
Osim što je ovo povećanje u skladu s preporukama NATO-a, ono može imati i pozitivne posledice po domaću ekonomiju. Ulaganja u odbrambenu industriju mogu podstaći razvoj lokalnih preduzeća, stvaranje novih radnih mesta i jačanje inovacija u tehnologijama. Jandroković je naglasio da je ovaj korak usmeren ka očuvanju mira i stabilnosti, a ne ka ugrožavanju drugih država.
Za Hrvatsku, koja se nalazi na raskrsnici važnih geopolitičkih puteva, jačanje odbrane je ključno. U kontekstu sukoba u Ukrajini i sve većih tenzija između NATO-a i Rusije, jasno je da su mnoge zemlje u regionu prepoznale potrebu za većim vojnim izdvajanjima. Jandroković je istakao da je važno biti spreman na sve moguće scenarije, kako bi se obezbedila sigurnost građana i teritorijalna integritet zemlje.
Povećanje budžeta za odbranu takođe dolazi u vreme kada se Hrvatska suočava s izazovima u oblasti unutrašnje sigurnosti, kao što su migracije i organizovani kriminal. S obzirom na to, ulaganje u odbrambene snage može pomoći u jačanju kapaciteta za odgovor na ove pretnje, kao i u obezbeđivanju adekvatne zaštite granica.
Osim vojne opreme i obuke, Hrvatska će verovatno investirati i u tehnologiju, što može uključivati modernizaciju postojećih sistema i razvoj novih sposobnosti. Ove investicije su od suštinskog značaja za održavanje konkurentnosti i efikasnosti vojske u okviru NATO-a.
Jandroković je takođe naglasio da Hrvatska ne želi postati agresor, već se fokusira na preventive mere kako bi očuvala mir i stabilnost. U tom smislu, povećanje vojnog budžeta se posmatra kao deo šire strategije koja uključuje saradnju sa međunarodnim partnerima i jačanje kolektivne bezbednosti.
Ukratko, odluka Hrvatske da poveća izdvajanja za odbranu na pet posto BDP-a odražava potrebu za prilagođavanjem trenutnim bezbednosnim izazovima. Ova strategija ne samo da će doprineti jačanju nacionalne vojske, već i osigurati stabilnost u regionu, koja je u ovim vremenima neophodna. Ulaganja u odbranu su, stoga, ne samo obaveza prema NATO-u, već i odgovornost prema građanima i budućim generacijama.
