Američki tim naučnika nedavno je sproveo istraživanje koje potvrđuje da su rani srodnici ljudi, poznati kao Sahelantropus čadenzis, mogli da hodaju na dve noge pre oko sedam miliona godina. Ova vrsta je najstariji poznati hominin, a živela je u periodu između 6,7 i 7,2 miliona godina. Otkrivena je u pustinji Đurab u Čadu 2001. godine, a ključni dokazi o njenoj sposobnosti za uspravan hod proizašli su iz analize fosilnih kostiju.
Istraživači su se fokusirali na poziciju kičme unutar lobanje Sahelantropusa, koja ukazuje na to da je ovaj pračovek bio u stanju da se kreće na dve noge. Njihova nova analiza kostiju otkrila je da je Sahelantropus imao relativno dugu butnu kost u poređenju sa podlakticom, što je karakteristika koja se povezuje sa dvonožnim hodom. Takođe, pronađena je specifična izbočina na butnoj kosti koja se pojavljuje isključivo kod hominina koji se kreću uspravno, prenosi Phis.org.
U prethodnim istraživanjima iz 2022. godine, naučnici iz Francuske i Čada su analizirali dva podlaktna i jedan butni kostur, a njihove procene su sugerisale da se Sahelantropus kretanje na tlu kombinovao sa penjanjem po drveću. Međutim, ova tumačenja su dovedena u pitanje, jer su kosti nogu ovog predčoveka nalikovale kostima šimpanzi.
Tim istraživača na čelu sa Skotom A. Vilijamsom sa Univerziteta u Njujorku ponovo je analizirao kosti kako bi razjasnio ovu dilemu. Njihove analize su otkrile da, iako su po veličini i obliku kosti udova najbliže šimpanzama (rod Pan), njihov odnos je zapravo bliži homininima. Ova nova saznanja dodatno potvrđuju teoriju o evoluciji uspravnog hoda među ranim ljudskim srodnicima.
Osim toga, istraživači su ukazali na to da je Sahelantropus čadenzis imao relativno dugu butnu kost u poređenju sa podlakticom, što je još jedan pokazatelj uspravnog hoda. Izbočina na butnoj kosti, koja se javlja samo kod dvonožnih hominina, dodatno potvrđuje ovu pretpostavku. Tim je zaključio da ove karakteristike ukazuju na sličnu funkciju zgloba kuka i kolena kod Sahelantropusa.
Jedna od važnih tačaka koju istraživači ističu je da je evolucija uspravnog hoda proces koji se razvijao postepeno tokom vremena. Smatra se da je Sahelantropus čadenzis mogao kombinovati hodanje na dve noge s kretanjem na sve četiri, posebno u drveću, što ukazuje na adaptivnost ovog predčoveka.
Još uvek nije jasno da li je Sahelantropus čadenzis bio direktni predak modernog čoveka ili je pripadao bočnoj evolutivnoj grani. Ova istraživanja doprinose razumevanju složene evolucije hominina i njihovih načina kretanja. Takođe, otkrića o Sahelantropusu mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju kako su se rani ljudi prilagođavali različitim okruženjima i kako je evolucija oblikovala njihove fizičke karakteristike.
U svetlu ovih saznanja, može se reći da je uspravan hod ključna karakteristika koja je omogućila ranim ljudskim srodnicima da se bolje prilagode životu na kopnu, ali i da istraže nove ekološke niše. Ova istraživanja imaju značajan uticaj na našu percepciju ljudske evolucije i na razumevanje kako su naši preci živeli i kretali se pre miliona godina.
Kao rezultat ovih saznanja, naučnici nastavljaju da istražuju kako su se različite vrste hominina razvijale i prilagođavale tokom vremena, pružajući nova saznanja o našoj prošlosti i evoluciji.
