Apelaciono veće Suda Bosne i Hercegovine donelo je značajnu odluku potvrdivši prvostepenu presudu kojom su Zijad Srabović i još šest osoba osuđeni na ukupno 30 godina zatvora za zločine protiv civilnog stanovništva počinjene 1992. godine u području Lukavca. Ova presuda se odnosi na teške povrede ljudskih prava i zločine koji su ostavili duboke ožiljke na društvu i preživelim žrtvama.
U presudi iz oktobra 2024. godine, Zijad Srabović i Refik Morankić su osuđeni na po šest godina zatvora, dok je Ahmet Bajrić dobio sedam godina. Abid Arapčić je osuđen na pet godina, dok su Pašaga Čajić, Samir Džambić i Mirsad Žilić dobili po dve godine zatvora. Ovi pojedinci su proglašeni krivim za nečovečna postupanja, protivpravna zatvaranja, mučenje i ubistva civila koji su bili zatočeni u raznim objektima u Lukavcu u periodu od juna do oktobra 1992. godine.
Apelaciono veće je odbilo žalbe Tužilaštva i odbrane kao neosnovane, čime je potvrđena prvostepena presuda, koja je podsetila na teške zločine koji su se dogodili tokom rata u Bosni i Hercegovini. Ova presuda je važna ne samo za pravdu, već i za proces pomirenja u postkonfliktnom društvu.
Zločini protiv civilnog stanovništva, kao što su mučenja, ubistva i protivpravna zatvaranja, predstavljaju kršenje osnovnih ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava. U ovom slučaju, sud je utvrdio da su optuženi delovali kao deo šireg plana da se zastraši i progonu civili na tom području, što dodatno naglašava težinu njihovih dela.
U vreme rata, Lukavac je bio mesto raznih sukoba i nasilja. Civilno stanovništvo često je postajalo meta, a zločini su se sprovodili bez obzira na osnovna ljudska prava. Ova presuda je podsećanje na to koliko je važno da se pravda zadovolji i da se preživeli žrtve zločina suoče s onima koji su im naneli bol.
Odluka Suda BiH takođe naglašava važnost pravnog sistema u borbi protiv ratnih zločina i potrebu za procesuiranjem odgovornih lica. Zločini protiv ljudskosti ne smeju ostati nekažnjeni, a pravosudni organi igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju pravde za žrtve.
U društvu koje se suočava s posleratnim posledicama, ovakve presude mogu doprineti procesu pomirenja i izgradnji poverenja među različitim etničkim grupama. Vreme je da se okrenemo budućnosti i radimo na izgradnji zajednice u kojoj će se poštovati ljudska prava svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
Društvo se mora suočiti s prošlošću kako bi se izgradila bolja budućnost. Presude kao što je ova mogu poslužiti kao osnova za obrazovanje i podizanje svesti među mladima o važnosti ljudskih prava i potrebi za tolerancijom.
U svetlu ove presude, važno je podsetiti se da pravda nije samo pravosudni proces, već i moralna obaveza društva da ne zaboravi žrtve i da se bori protiv svih oblika nasilja i diskriminacije. Na taj način, možemo stvoriti prostor za dijalog, razumevanje i zajednički život, gde će se svako osećati sigurno i poštovano.
Zaključno, potvrda presude protiv Zijada Srabovića i drugih optuženih predstavlja važan korak ka pravdi i pomirenju. Ove odluke podsećaju nas na odgovornost koju imamo prema žrtvama i budućim generacijama da se borimo protiv zločina i osiguramo da se slični događaji nikada ne ponove.
