Količina pirinča koju je prosečno domaćinstvo u Japanu kupilo tokom 2023. godine zabeležila je porast od 6,3% u odnosu na prethodnu godinu, uprkos rastućim cenama, pokazuju najnoviji podaci japanske vlade. Ovaj trend predstavlja prvo povećanje potrošnje pirinča od 2020. godine, kada je potražnja skočila zbog pandemije COVID-19, kada su mnogi potrošači ostali kod kuće.
Prema analizi Ministarstva unutrašnjih poslova i veza, količina kupljenog pirinča po domaćinstvu dostigla je 60,20 kilograma, što je za 3,55 kilograma više nego u 2022. godini. Ovaj porast se može pripisati različitim faktorima, uključujući povećanu zabrinutost potrošača zbog moguće nestašice pirinča, što je dovelo do gomilanja zaliha.
Iako je do jula 2024. godine obim kupovine pirinča ostao otprilike na istom nivou kao i prethodne godine, u avgustu je zabeležen skok od čak 29 procenata. Ova promena se dogodila usled rastuće zabrinutosti potrošača zbog smanjene ponude, koja je delimično rezultat vladinog saveta o mogućem zemljotresu. Ovaj savet je doveo do panike među potrošačima, što je rezultiralo praznim policama u prodavnicama.
Potrošnja pirinča nastavila je da raste i od septembra do novembra, nadmašivši nivoe iz prethodne godine, uprkos stalnom rastu cena. Međutim, analize su pokazale da je u decembru došlo do opadanja količine kupljenog pirinča, što može ukazivati na promenu u potrošačkim navikama ili na tržišne prilike.
Analitičari smatraju da su potrošači, zabrinuti zbog mogućih nestašica i očekivanja produženog povećanja cena, verovatno počeli da gomilaju zalihe pirinča. U Japanu, gde je pirinač osnovna namirnica, teško je pronaći alternativne izvore hrane, što dodatno naglašava važnost ovog žita u svakodnevnoj ishrani.
U pokušaju da spreči skok cena pirinča, vlada Tokija je u februaru 2024. godine odlučila da oslobodi do 210.000 tona pirinča iz svojih zaliha, smatrajući da će ovaj potez pomoći da se tržište vrati u normalu. Ove mere predstavljaju deo šire strategije vlade da obezbedi stabilnost u snabdevanju hranom i da smanji pritisak na potrošače.
Rast cena pirinča u Japanu nije se dogodio samo zbog povećanog interesovanja potrošača, već i zbog globalnih trendova i promena u klimatskim uslovima koji utiču na proizvodnju. Mnogi farmeri se suočavaju sa izazovima uzgoja usled ekstremnih vremenskih prilika, što može dodatno doprineti nestabilnosti cena.
Ovaj porast potrošnje pirinča može se takođe povezati sa promenama životnog stila i prehrambenim navikama u Japanu. Mnogi Japanci se vraćaju tradicionalnoj ishrani, koja se oslanja na pirinač kao osnovni sastojak, a to može biti rezultat sve veće svesti o zdravlju i potrebi za hranom bogatom hranljivim sastojcima.
Osim toga, japanske vlasti su svesne važnosti pirinča u kulturi i tradiciji zemlje, te stoga aktivno rade na očuvanju ovog važnog resursa. Potrošači u Japanu pokazuju otpornost i prilagodljivost, čak i kada su suočeni sa porastom cena i nestabilnošću na tržištu.
Na kraju, potrošnja pirinča u Japanu može poslužiti kao indikator šireg ekonomskog stanja i ponašanja potrošača u zemlji. S obzirom na to da je pirinač ključna namirnica, njegovo snabdevanje i cena će i dalje biti predmet pažnje i analize, kako od strane vlade, tako i od strane potrošača. U narednim mesecima, biće zanimljivo pratiti kako će se tržište razvijati i kako će se potrošači prilagoditi novim uslovima.
