Aleksinac je 16. maja 2021. godine doživeo tragediju kada je proslava 18. rođendana u restoranu „Oaza“ rezultirala smrću 26-godišnjeg Alekse Stojmenovića. Njegova majka Dragana, koja je izgubila sina, opisuje ga kao poštenog, humanog i iskrenog mladića. Tokom njegovog odrastanja, Aleksa je bio blizak sa majkom, često tražeći njen savet i razmenjujući sa njom tajne.
Aleksa je bio strastveni fudbaler, uvek govoreći: „Majka, dok sam živ, ja ću da igram fudbal!“ Samo dva dana pre svoje smrti, pobedio je na fudbalskom turniru, a njegova strast prema igri bila je očigledna. Iako je završio medicinsku školu i bio fizioterapeut, Aleksina želja je bila da postane sportski lekar, što nažalost nije stigao da ostvari.
Na kobni dan, Dragana se čula sa sinom koji je rekao da ide na rođendan. Nije mu zabranila da ide, iako je bila zabrinuta zbog mera protiv kovida. Tokom večeri, Dragana je primila poruku od svoje ćerke Sare da je Aleksa povređen u tuči koja je izbila u restoranu. U trenutku kada je saznala za povredu, nije mogla da veruje da su stvari postale toliko ozbiljne.
Aleksa je preminuo od snažnog udarca u vrat, što je kasnije potvrđeno obdukcijom. Međutim, pravosudni sistem se suočio sa mukotrpnim procesom koji je uključivao kontradiktorna veštačenja i dugotrajna odlaganja. Sudski proces je doveo do toga da je osumnjičeni Ognjen Petković osuđen na samo godinu dana zatvora zbog prekvalifikacije krivičnog dela.
Dragana Stojmenović, koja se borila da dobije pravdu za svog sina, ističe da su mnogi ljudi znali šta se desilo, ali su joj krili istinu. Tokom suđenja, pojavljivali su se različiti medicinski nalazi i snimci, a sudski veštaci su potvrdili da je Aleksina smrt nasilna. Odbrana je angažovala privatne veštake koji su tvrdili suprotno, što je dodatno otežalo situaciju. Dragana se suočila sa bolom i ogorčenjem, boreći se da njeno ime ne postane samo broj.
Aleksina majka svedoči o trenutku kada je izgubila sina. Na aerodromu, dok je čekala let, saznala je da je Aleksa preminuo. Osećala je bes i tugu, ali i potrebu da se smiri kako bi mogla da putuje. Njena borba za pravdu nije stala, a ona se suočila sa sudskim sistemom koji nije uvek bio na njenoj strani.
Ova tragedija je otvorila mnoga pitanja o bezbednosti mladih, nasilju i pravdi. Dragana se nada da će apelacioni sud doneti pravednu presudu i da će Aleksino ime ostati u sećanju kao simbol borbe protiv nasilja. Njena priča, kao i mnoge druge, podseća nas na važnost empatije i razumevanja u teškim vremenima.
