Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni nedavno su izrazili zajednički stav o potrebi za odlaganjem konačnog glasanja članica Evropske unije o trgovinskom sporazumu sa grupom latinoameričkih zemalja Merkosur, izvestio je Rojters. Ova informacija dolazi u trenutku kada je sporazum, o kojem se pregovara već 25 godina, suočen s novim izazovima.
Sporazum, koji predstavlja jedan od najznačajnijih dogovora Evropske unije u oblasti carinskih olakšica, ima za cilj smanjenje zavisnosti EU od Kine i umanjivanje uticaja carina koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp. Međutim, mnogi analitičari smatraju da postizanje ovog sporazuma u predstojećem mesecu može biti test sposobnosti EU da deluje kao jedinstveni blok, posebno nakon što je Tramp kritikovao evropske lidere zbog njihove „slabosti“ u trenutku kada se raspravlja o jačanju finansiranja Ukrajine.
S jedne strane, sporazum ima podršku velikih zemalja poput Nemačke, Španije i nordijskih zemalja, dok s druge strane, kritičari upozoravaju da bi mogao previše koristiti zemljama Merkosura – Argentini, Brazilu, Paragvaju i Urugvaju – i da bi mogao rezultirati preplavljivanjem evropskog tržišta jeftinom južnoameričkom robom, što bi negativno uticalo na evropske poljoprivrednike.
Francuska, koja se protivi sporazumu u trenutnoj formi, nastoji da prikupi podršku drugih zemalja članica EU kako bi formirala manjinu koja bi mogla blokirati ovaj dogovor, koji je pregovarala Evropska komisija. Njihov cilj je da se u sporazum dodaju jače mere zaštite za poljoprivrednike, a odlaganje glasanja se vidi kao način da se postigne „legitimna zaštita“ za evropske poljoprivrednike.
Evropska komisija, s druge strane, i dalje očekuje da će sporazum biti potpisan do kraja godine, naglašavajući da je to ključno pitanje u ekonomskom, diplomatskom i geopolitičkom smislu. Da bi se formirala blokirajuća manjina, potrebna je podrška najmanje četiri države članice koje zajedno predstavljaju 35 odsto stanovništva EU.
Prema informacijama Rojtersa, Poljska i Mađarska već su izrazile protivljenje trgovinskom sporazumu sa Merkosurom. Austrijska vlada je zakonski obavezna da se suprotstavi sporazumu, dok Irska pokazuje razumevanje za francuski stav.
Ova situacija ukazuje na sve veće tenzije unutar EU kada je reč o trgovinskim politikama i zaštiti domaće ekonomije. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi sporazumi mogu imati dugoročne posledice po evropske poljoprivrednike i da bi trebalo uzeti u obzir njihove interese u budućim pregovorima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati, posebno s obzirom na to da se Evropska unija suočava s mnogim izazovima, uključujući ekonomske pritiske i geopolitičke tenzije. Odluke koje budu donesene u vezi s ovim sporazumom mogu postaviti precedent za buduće trgovinske dogovore i oblikovati politiku EU u narednim godinama.
Očekuje se da će se u narednim nedeljama održati dodatni sastanci i razgovori među članicama EU kako bi se razjasnili stavovi i pokušalo pronaći rešenje koje bi zadovoljilo sve strane. U međuvremenu, evropski poljoprivrednici prate situaciju s velikim interesovanjem, nadajući se da će njihove potrebe biti uzete u obzir prilikom donošenja konačne odluke o ovom važnom trgovinskom sporazumu.
