Ministarka bez portfelja Tatjana Macura izjavila je da zdravstveni radnici u Srbiji nisu dovoljno prepoznati kao prva linija odbrane u borbi protiv nasilja, naglašavajući važnost jačanja kapaciteta svih institucija koje se bave zaštitom žrtava nasilja. Ove komentare iznela je na završnoj promociji projekta „Medicinske sestre – tehničari u borbi protiv nasilja“ u specijalnoj bolnici „Sveti Sava“, koji podržava njen kabinet, zadužen za rodnu ravnopravnost i sprečavanje nasilja nad ženama.
Tokom ovog događaja, Udruženje medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije u neurologiji predstavilo je rezultate istraživanja koje je fokusirano na podizanje svesti o posledicama porodičnog nasilja i poboljšanje podrške žrtvama. Macura je ocenila da su rezultati istraživanja veoma dragoceni za unapređenje rada medicinskih sestara i tehničara, kao i celokupnog zdravstvenog sistema u borbi protiv nasilja.
Ministarka je naglasila da medicinske sestre i tehničari imaju ključnu ulogu u prepoznavanju različitih oblika nasilja, čak i kada žrtve pokušavaju da ih sakriju. „Moj dosadašnji rad pokazuje da su zdravstveni radnici veoma osvešćeni. Ova situacija se ne tiče samo lekara, već i drugih zaposlenih u zdravstvu koji su hrabri da prijave nasilje, bilo da se to događa ženama ili deci“, izjavila je Macura.
Ona se nada da će Ministarstvo i specijalna bolnica „Sveti Sava“ unaprediti saradnju u borbi protiv nasilja i zahvalila se svima koji pomažu žrtvama. Direktorka bolnice, Marjana Vukićević, istakla je da se glas medicinskih sestara i tehničara mora čuti u borbi protiv nasilja. Prepoznala je da borba počinje kada medicinska sestra „prepozna bol koju drugi ne mogu da vide“ i pruži podršku koja može promeniti život žrtve.
Vukićević je takođe naglasila da medicinske sestre ne bi trebalo da budu „usamljene“ u ovoj borbi. Koordinatorka projekta, Olivera Đurović, predstavila je rezultate sprovedenog istraživanja, naglašavajući da su održana četiri edukativna seminara i anketirano 80 medicinskih sestara i tehničara. Analiza podataka pokazala je da je nasilje nad ženama globalni problem, sa procenom da 840 miliona žena trpi nasilje, što znači da jedna od tri žene doživljava ovu vrstu zlostavljanja.
U kontekstu Srbije, Đurović je istakla da je od 26.696 registrovanih slučajeva nasilja u jednoj godini, samo 1.432 slučaja prijavljeno iz zdravstvenih ustanova, što ukazuje na potrebu za dodatnim obukama i jačanjem procedura unutar zdravstvenog sistema. Istakla je da su muškarci bili nasilnici u 82% slučajeva, dok su žene u 72% slučajeva žrtve.
Interesantno je da je 54% slučajeva nasilja zabeleženo u partnerskim odnosima, a poražavajuće je da svaka druga žena u Srbiji trpi nasilje. Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnom akcijom i dodatnim resursima kako bi se poboljšala zaštita i podrška žrtvama nasilja.
U zaključku, jasno je da je borba protiv nasilja nad ženama složen i višedimenzionalan problem koji zahteva angažovanje svih segmenata društva, a posebno zdravstvenih radnika koji su često prvi koji dobijaju uvid u situaciju žrtava. Povećanje svesti, obuka i podrška su ključni za efikasno delovanje u ovoj oblasti, a zajednički napori svih relevantnih institucija mogu značajno doprineti smanjenju nasilja i pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija.
