Seloaković je istakao da je jedan od glavnih razloga i povoda obnove manastira Manasija, odnosno manastira Resava, činjenica da se 2027. godine obeležava šest vekova od upokojenja Svetog despota Stefana Lazarevića. Ova godina predstavlja važan jubilej za srpsku kulturu i pravoslavlje, te je obnovu ovog značajnog manastira potrebno shvatiti kao deo šireg projekta očuvanja i promocije srpske kulturne baštine.
„Reč je o projektu od nacionalnog značaja, dakle o kapitalnom projektu velike vrednosti koji će u naredne tri godine biti sproveden. Ovim ugovorom prenosimo 89.350.000 dinara za radove koji će biti namenjeni za nekoliko pozicija u okviru manastirskog kompleksa – potpuno uređenje, odnosno rekonstrukciju i radove na kulama sedam i osam, na bedemu koji ih povezuje, za izradu projektno-tehničke dokumentacije za obnovu manastirske trpezarije, najveće građevine posle Sabornog hrama Svete Trojice i, ako se ne varam, najveće trpezarije uopšte u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je u srednjem veku podignuta“, naglasio je Seloaković prilikom predstavljanja projekta.
Prema njegovim rečima, iz ovih sredstava biće finansirano još nekoliko pozicija unutar Manasije, što dodatno ukazuje na ozbiljnost i obim ovog projekta. „Cilj nam je da svime što budemo radili naš manastir Manasiju, koji se nalazi na tentativnoj listi Unesko, pripremimo za nominaciju za upis u Uneskovu Listu svetske baštine. Manasija to zaslužuje. Manasija je, možemo slobodno reći, i po arhitekturi i po freskoslikarstvu ‘Labudova pesma’ srpske srednjovekovne umetnosti, srpskog srednjovekovnog neimatarstva i srpske srednjovekovne kulture“, dodao je Seloaković.
Ministar je podsetio da je nakon ozbiljnog ulaganja tadašnje države u rekonstrukciju manastira Studenica povodom proslave osam vekova Studenice 1986. godine, ovo najveći zajednički projekat Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve, u ovom slučaju Svetog carskog lavre manastira Manasija. Ova obnova dolazi u vreme kada je potreba za očuvanjem kulturnog nasleđa veća nego ikada, s obzirom na globalne izazove koji prete istorijskim i kulturnim mestima.
„Despot nije bio car, ali je despotsko zvanje carsko zvanje. Despot Stefan ga je dobio od vizantijskog cara nakon bitke kod Angore i na ovaj način, uveren sam, ulazimo u obeležavanje jednog veoma značajnog jubileja, a i u pripremu prezentacije našeg bogatog kulturnog nasleđa te 2027. godine kada će u okviru domaćinlučka nad svetskom specijalizovanom izložbom Ekspo milioni ljudi iz čitavog sveta pohoditi i posetiti našu otadžbinu“, poručio je ministar Seloaković.
Ovaj projekat ne samo da ima za cilj očuvanje i obnovu manastira, već i jačanje identiteta srpskog naroda kroz očuvanje njegovog kulturnog nasleđa. Manastir Manasija, kao jedno od najznačajnijih mesta srpske pravoslavne tradicije, predstavlja simbol duhovnosti i kulture, a njegovu obnovu prate očekivanja da će doprineti i razvoju turizma u regionu.
U narednim godinama, očekuje se da će obnovljeni manastir privući brojne posetioce, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva, čime bi dodatno doprineo jačanju svesti o značaju očuvanja kulturne baštine. Takođe, planirana obnova može poslužiti kao model za slične projekte u budućnosti, ukazujući na važnost saradnje između države i crkve u očuvanju nacionalnog identiteta.
Seloaković je naglasio da će ovaj projekat biti realizovan uz punu podršku državnih institucija i lokalne zajednice, čime se pokazuje posvećenost očuvanju i unapređenju srpske kulturne i duhovne baštine. Uloga manastira Manasija u srpskoj istoriji i kulturi je neprocenjiva, te je ovaj projekat korak ka obezbeđivanju njegovog mesta u budućnosti.
