Istraživanje „Mentalno zdravlje mama u postporođajnom periodu“, koje je sprovedeno od strane Centra za mame, otkrilo je zabrinjavajuće podatke o postporođajnoj tugi, poznatoj kao „baby blues“. Ova pojava se javlja kod čak 80% porodilja tokom prvih šest meseci nakon porođaja, što ukazuje na široko rasprostranjen problem među novopečenim majkama u Srbiji.
Prema saopštenju Centra za mame, 77,5% ispitanica doživelo je povremene ili svakodnevne promene raspoloženja, tugu bez jasnog razloga, kao i osećaje preopterećenosti, nesigurnosti, anksioznosti i plačljivosti. Oko trećine mama se suočava sa nesanicom, što dodatno pogoršava njihovo psihičko stanje. Ovi simptomi su postali normalna stanja za 80% porodilja, a gotovo polovina njih izjavila je da se često oseća usamljeno ili proživljava osećaj krivice i posramljenosti bez jasnog uzroka.
Zabrinjavajuće je i to da je skoro 60% ispitanica doživelo epizode nekontrolisanog plakanja. Takođe, 27,2% mama se barem jednom suočilo sa mislima o nepostojanju, što predstavlja ozbiljan znak za ranu intervenciju i stručnu pomoć. Ovi podaci ukazuju na potrebu za bržim i dostupnijim resursima za mentalno zdravlje, kako bi se mame osećale podržano i sigurno u svom novom životnom razdoblju.
Psihološkinja i direktorka Centra za mame, Jovana Ružičić, naglašava da ti podaci pružaju jasan uvid u stvarna osećanja i potrebe mama. Ona ističe da nelečena anksioznost i depresija predstavljaju ozbiljne komplikacije koje mogu negativno uticati na oporavak žene, porodične odnose, pa čak i na rani razvoj deteta. Ipak, o mentalnom zdravlju mama se retko govori na sistematski način, a put do pomoći često ostaje nejasan.
Istraživanje je sprovedeno putem anonimne onlajn ankete u avgustu 2023. godine, na uzorku od 1.701 mame iz Srbije. Ova inicijativa je deo šire kampanje „Hajde da budemo glasniji nego baby blues“, koju podržava brend „Libresse“, sa ciljem podizanja svesti o važnosti mentalnog zdravlja kod porodilja.
Postporođajna tuga je prirodna pojava koja se može javiti kao rezultat fizičkih, emocionalnih i socijalnih promena koje dolaze s majčinstvom. Mnoge žene se suočavaju sa izazovima kao što su hormonske promene, umor, pritisak društva i sopstvena očekivanja. Važno je napomenuti da je potražnja za stručnom pomoći ključna, kako bi se sprečilo da se ova tuga pretvori u ozbiljnije mentalne poremećaje.
U društvu se često stvara stigma oko tema mentalnog zdravlja, posebno kada su u pitanju majke. Mnoge žene se osećaju izolovano i ne žele ili se boje da potraže pomoć iz straha od osude. Zbog toga je od esencijalnog značaja da se o ovim pitanjima otvoreno razgovara i da se kreira sigurno okruženje za sve mame.
Roditelji i partneri takođe igraju ključnu ulogu u podršci novim majkama. Razumevanje, strpljenje i otvorena komunikacija mogu značajno olakšati teret koji majke osećaju. Pružanje emocionalne podrške, kao i pomoć u svakodnevnim obavezama, može učiniti veliku razliku u životu porodilja.
U zaključku, istraživanje „Mentalno zdravlje mama u postporođajnom periodu“ ukazuje na alarmantne podatke o postporođajnoj tugi i mentalnom zdravlju mama u Srbiji. Potrebno je više svesti i resursa kako bi se mame podržale u ovom izazovnom periodu, a otvoreni razgovori o mentalnom zdravlju mogu pomoći u smanjenju stigme i pružanju neophodne pomoći.
