Banjaluka je danas domaćin završne javne rasprave o Nacrtu ustava Republike Srpske. Predsednik Narodne skupštine, Nenad Stevandić, istakao je da ostaje pet meseci za dodatne konsultacije u vezi s tekstom predloga ili nekim drugim odlukama. Ovaj proces je od suštinskog značaja za budućnost ustavnog uređenja Republike Srpske, a Stevandić je naglasio da postoji značajan broj zahteva da se o novom Ustavu odlučuje putem referenduma, što bi dodatno učvrstilo njegov legitimitet.
Prethodno, Narodna skupština Republike Srpske je usvojila Nacrt ustava i Zakon o zaštiti ustavnog uređenja sredinom prošlog meseca. Ovaj Nacrt sadrži ključne odredbe koje se tiču prava Republike Srpske na samoopredeljenje, kao i mogućnost udruživanja u složene državne zajednice sa susednim državama ili grupama država.
Jedna od najznačajnijih novina u Nacrtu novog ustava je uvođenje Vojske Republike Srpske, kao i ukidanje Veća naroda i potpredsednika. Banjaluka će ostati glavni grad Republike Srpske, dok će Istočno Sarajevo dobiti status prestonice, s sedištem u Palama.
U Nacrtu se takođe definiše da Ustavni sud Republike Srpske ima nadležnost da odlučuje o primeni zakona i akata organa Bosne i Hercegovine (BiH) na teritoriji Republike Srpske. Republika Srpska se u osnovnim odredbama definiše kao suveren, jedinstven i nedeljiv ustavopravni subjekt, potvrđen voljom naroda i Opštim okvirnim sporazumom za mir, koji je međunarodni ugovor, kao i Ustavom BiH.
U skladu sa ovim, Republika Srpska se definiše kao država srpskog naroda i svih naroda i građana koji u njoj žive. Nacrt propisuje da Narodna skupština i Vlada Republike Srpske imaju ovlašćenje da obustave primenu bilo kojeg akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH, koji nemaju osnov u Ustavu BiH.
Važno je napomenuti da zakoni koji nisu u isključivoj nadležnosti BiH, ili koji nisu proistekli iz sporazuma entiteta, ne proizvode pravno dejstvo u Republici Srpskoj. Takođe, zakoni koje donosi Parlamentarna skupština BiH primenjivaće se na teritoriji Republike Srpske tek nakon što ih potvrdi Narodna skupština Republike Srpske.
Što se tiče teritorijalnog uređenja, član 7 Nacrta ustava navodi da je teritorija Republike Srpske jedinstvena, nedeljiva i neotuđiva, u skladu sa Sporazumom o graničnoj liniji između entiteta. Teritorija distrikta Brčko se definiše kao zajednička svojina Republike Srpske i Federacije BiH, a status ovog distrikta ne može se menjati bez saglasnosti oba entiteta.
Ova rasprava je ključna u procesu donošenja novog ustava koji će oblikovati budućnost Republike Srpske. Predložene promene imaju potencijal da značajno utiču na politički i pravni okvir unutar entiteta, kao i na odnose sa drugim delovima BiH. Stevandić je naglasio važnost uključivanja građana u proces donošenja odluka, što može doprineti stabilnosti i razvoju institucija Republike Srpske.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da će dalja konsultacija i javna rasprava biti ključni za postizanje konsenzusa među svim relevantnim akterima. Takođe, potreba za referendumski odlučivanje o novom ustavu može poslužiti kao način da se osigura da glas naroda bude čuven i uvažen. Na kraju, budućnost ustavnog uređenja Republike Srpske zavisi od sposobnosti njenih institucija da odgovore na izazove i očekivanja građana.
