Pandemija korona virusa je ostavila dubok trag na čovečanstvo, sa posledicama koje se osećaju i dalje. Prema rečima epidemiologa dr Zorana Radovanovića, ova kriza je dovela do skraćenja prosečne dužine života za oko dve godine. U Srbiji je prvi slučaj kovida-19 zabeležen u martu 2020. godine, a danas se obeležava godišnjica početka globalne pandemije. U ovom kontekstu, dr Radovanović ističe da je postkovid problem koji nas tek čeka.
Iako su mnogi pomislili da se pandemija smirila, simptomi postkovida su počeli da se manifestuju kod onih koji su preboleli virus. Mnogi pacijenti se bore sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji, u nekim slučajevima, mogu ugroziti život. Dr Radovanović navodi da postoji više od 200 simptoma povezanih sa postkovid sindromom, a mnogi ljudi nisu svesni koliko ozbiljno stanje može biti.
Prema njegovim rečima, u poslednjoj fazi postkovida, pacijenti mogu biti vezani za krevet, a ozbiljni oblici bolesti se javljaju kod svakog trećeg obolelog. Iako se čini da je realni procenat manji, problem ostaje ozbiljan. On takođe naglašava da je globalno očekivani ljudski vek skraćen za dve godine, što predstavlja značajan udarac za zdravlje populacije.
Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, ukazuje na to da se kod pacijenata koji su preležali kovid često javljaju simptomi kao što su ubrzan rad srca, nedostatak daha, malaksalost, anksioznost, kao i druge tegobe. Ako se ovi simptomi jave mesec ili duže nakon preležane bolesti, neophodno je obaviti preventivne preglede kako bi se proverilo stanje kardiovaskularnog sistema i organizma u celini.
Među najopasnijim bolestima koje se javljaju u postkovid periodu su oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga, što predstavlja veliku pretnju, posebno za osobe koje su već imale slabosti u tim sistemima. Takođe, pacijenti se često žale na dugotrajnu malaksalost, bolove u zglobovima i grudima, kao i otežano disanje.
U okviru ovog problema, važno je naglasiti da su simptomi postkovida različiti i da se manifestuju na različite načine. Neki pacijenti mogu doživeti blage simptome, dok drugi pate od ozbiljnih zdravstvenih problema. Epidemiolog dr Radovanović upozorava da je neophodno biti svestan ovih simptoma i ne ignorisati ih, jer mogu imati dugoročne posledice po zdravlje.
U svetlu ovih informacija, važno je da se obezbede resursi za lečenje i podršku osobama koje pate od postkovida. Zdravstveni sistemi širom sveta se suočavaju sa izazovima u pružanju adekvatne nege i rehabilitacije za pacijente koji se bore sa ovim problemima. S obzirom na to da se radi o novom fenomenu, istraživanja i razumevanje postkovida su još uvek u razvoju.
Na kraju, važno je da društvo bude svesno tih izazova i da se pruži podrška onima koji se bore sa simptomima postkovida. Edukacija i informisanje javnosti mogu pomoći u smanjenju stigme i omogućiti pacijentima da potraže pomoć kada im je potrebna. S obzirom na sve što smo prošli, važno je nastaviti sa praćenjem i istraživanjem posledica pandemije kako bismo se pripremili za buduće izazove.
