Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Vasilij Aleksejevič Nebenzja, izneo je ozbiljne tvrdnje o trenutnoj situaciji na Balkanu, ističući da je Kosovo i Metohija glavno žarište nestabilnosti. U intervjuu za „Politiku“, Nebenzja je naglasio da su problemi u Bosni i Hercegovini rezultat dugogodišnje antisrpske politike zapadnih država, koje su, prema njegovim rečima, doprinele pogoršanju situacije u regionu.
Nebenzja je istakao da je Priština, zahvaljujući nekažnjivosti svojih postupaka, dodatno pogoršala položaj Srba na Kosovu. On je kritikovao Evropsku uniju, nazivajući je „nesposobnom“ da primora Prištinu na sprovođenje dogovorenih sporazuma koji bi osigurali prava kosovskih Srba. Prema njegovim rečima, pritisak Brisela se uglavnom usmerava ka Srbiji, dok se ignorišu obaveze Prištine.
Istakao je da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine označilo početak nestabilnosti na Balkanu, a da su kasniji koraci zapadne koalicije, poput nasilnog odvajanja Kosova od Srbije, dodatno pogoršali situaciju. „Podsticanje albanskog nacionalizma i etničko čišćenje Srba su doveli do ozbiljnih problema i ugrozili Srbiju“, dodao je Nebenzja.
On je takođe ukazao na važnost Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja definiše okvir za regulisanje kosovskog pitanja. Nebenzja je naglasio da se ova rezolucija mora poštovati i da je temelj za postizanje održivog rešenja između Beograda i Prištine. „Samo u okviru međunarodnog prava može se doći do rešenja koje će biti obostrano prihvatljivo“, izjavio je.
Nebenzja je upozorio da pažnja međunarodne zajednice, posebno Saveta bezbednosti, ne sme biti oslabljenja kada je u pitanju Kosovo. On je naglasio značaj prisustva Misije UN na Kosovu kao ključnog faktora za sprečavanje novog talasa eskalacije sukoba.
Osim toga, istakao je da je Balkan i dalje aktivni deo agende Saveta bezbednosti UN, ukazujući na operaciju „Alteja“ u Bosni i Hercegovini. Prema njegovim rečima, dugogodišnja antisrpska politika zapadnih država potkopava Dejtonski mirovni sporazum i dovodi do destabilizacije BiH. Nebenzja je kritikovao postavljanje nemačkog državljanina Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH, smatrajući da je to učinjeno bez saglasnosti Saveta bezbednosti i da predstavlja mešanje u unutrašnje poslove BiH.
On je podvukao da je primarna uloga Saveta bezbednosti održavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji ostaje ključan za regulaciju situacije u BiH. Nebenzja je upozorio da bi poverenje u UN kao objektivnog arbitra moglo biti poljuljano zbog selektivnog pristupa i dvostrukih standarda.
U vezi sa trenutnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, Nebenzja je istakao da će formalizacija eventualnog sporazuma zavisiti od sadržaja dokumenta i dogovora između strana. On je ukazao na to da UN, kao univerzalna međunarodna platforma, imaju mehanizme za davanje međunarodnopravnog legitimiteta takvim odlukama, ali trenutno UN ne učestvuju u tim pregovorima, što dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i neutralnost.
Nebenzja je svojim izjavama ponovo skrenuo pažnju na kompleksnost i delikatnost situacije na Balkanu, naglašavajući da dugoročno rešenje zahteva ozbiljno razmatranje i poštovanje međunarodnog prava. On je pozvao sve strane na dijalog, ali i na poštovanje postojećih međunarodnih normi i obaveza, kako bi se izbeglo daljnje pogoršanje situacije u regionu.
