U Posebnom odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, nastavljeno je suđenje četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva optuženim za zločine počinjene tokom vojne akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine. Tokom današnjeg ročišta, svedočili su roditelji dece koja su poginula kada je izbeglička kolona pogođena na Petrovačkoj cesti.
Optuženi su Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina. Niko od njih nije dostupan pravosudnim organima Srbije, stoga se suđenje odvija u odsustvu. U sudnici su ispitani svedoci, među kojima su oštećeni Spase Rajić i Jovanka Vuković, čija su deca stradala 7. avgusta 1995. godine usled napada aviona na izbegličku kolonu.
Spase Rajić, koji je bio u koloni sa svojom suprugom, ispričao je kako su njegova deca, Nevenka (11) i Žarko (9), bila u kamionu koji je vozio njegov kolega. U trenutku eksplozije, Rajić je bio nekoliko kilometara ispred mesta incidenta. Kada je čuo za žrtve, otišao je do kamiona, gde su poginuli njegovi sinovi, kao i dvojica drugih dečaka.
Rajić je tokom svedočenja bio emotivan, teško je pričao o detaljima i tražio vodu, izražavajući žaljenje što se o ovom slučaju govori samo pred godišnjicu tragedije. Jovanka Vuković, druga svedokinja, ispričala je kako je saznala za smrt svog supruga i sina dok je bila u Banjaluci. Vest je saznala preko televizije, a u bolnici je onesvešćena. Kasnije je čula da je Milan Vekić, kolega njenog pokojnog supruga, pokušavao da spasi decu iz zapaljenog kamiona.
Ova dva svedoka su takođe potvrdila da su posmrtni ostaci njihove dece kasnije ekshumirani zbog sumnje da su možda dobili pogrešne kosti, što dodatno ukazuje na bol i patnju koje su pretrpeli. Sledeće suđenje zakazano je za 15. septembar, a optuženima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločini protiv civilnog stanovništva.
Optužnica navodi da su optuženi naredili avio napade na civilno stanovništvo, što je rezultiralo smrću i ranjavanjem velikog broja civila srpske nacionalnosti, kao i masovnim bežanjem stanovništva. Ovaj napad je doprineo promeni etničkog sastava Hrvatske, jer su ljudi bili primorani da napuste svoja mesta.
Mikac je, kako se navodi, po naređenju izdao Jeleniću instrukciju za napad na izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, dok je Radulj izdao naređenje Boroviću za napad na kolonu koja se kretala putem Bosanski Novci-Prijedor.
Jelenić je potom naredio NN pilotu da izvrši napad na izbegličku kolonu sa avionom Mig 21, što je učinjeno 7. avgusta 1995. godine. Tokom napada, kolona se nalazila van zone oružanih sukoba i nije bila legitimni vojni cilj, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na nameru optuženih da napadnu civile.
Tokom ovog napada, identifikovano je 13 ubijenih osoba, među kojima su četvoro dece, kao i 24 ranjene osobe. Deset civila je ubijeno, a više ljudi je ranjeno. U ovom incidentu, uništena su i brojna vozila u koloni, što dodatno oslikava brutalnost napada na nevine ljude koji su pokušavali da pobegnu iz ratne zone.
Ova suđenja predstavljaju važan korak u potrazi za pravdom i suočavanjem sa prošlošću, dok žrtve i njihovi roditelji i dalje traže odgovornost za tragične događaje koji su im promenili živote. Suđenje se nastavlja, a društvo se suočava sa pitanjima pravde i pomirenja u kontekstu ratnih zločina.
