Predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, istakao je na okruglom stolu posvećenom inicijativi za proglašenje kriminalnih klanova terorističkim organizacijama da su organizovani kriminal i narko-karteli od devedesetih godina postali široko rasprostranjeni i da predstavljaju ozbiljan problem za društvo. Mandić je naglasio važnost međunarodne podrške u borbi protiv ovih pojava, ističući da je neophodno stvoriti sistem u kojem nijedan kriminalac neće biti iznad zakona.
On je dodao da je njegova inicijativa dobila podršku od premijera Milojka Spajića i predsednika države Jakova Milatovića. Mandić je upozorio da je „poslednji čas“ da se krene u borbu za ozdravljenje Crne Gore, ističući da ne smeju biti dozvoljeni kriminalci koji potkopavaju institucije države. Takođe, ukazao je na to da je teško naći sudije koje su spremne da donesu odluke protiv opasnih pojedinaca zbog straha za svoju bezbednost i bezbednost svojih porodica.
U tom kontekstu, Mandić je predložio donošenje posebnog Zakona o borbi protiv terorizma i unapređenje Strategije bezbednosti Crne Gore. On je naglasio da ne može biti kompromisa u borbi protiv organizovanog kriminala, te da je potrebno delovati odlučno i radikalno kako bi se ovaj problem rešio.
Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene (PzP), takođe je govorio o političkoj pozadini organizovanog kriminala, tvrdeći da on nije nastao samo na ulicama, već u kabinetima državnih funkcionera. Medojević je istakao da kriminalne organizacije koriste ekstremne ideologije za ostvarivanje nelegitimnih ciljeva, uključujući preuzimanje vlasti na ulici. Prema njegovim rečima, analiza komunikacije među kriminalcima otkriva ozbiljne nelegitimne ciljeve, a mnogi od vođa protesta su pomagali mafiji.
On je naglasio da su kriminalne organizacije u Crnoj Gori proizašle iz nekih prethodnih režima, te da je potrebno doneti radikalna rešenja kako bi se država oslobodila uticaja mafije. Medojević je takođe predložio da se karteli proglase terorističkim organizacijama i da se inovira Nacionalna strategija bezbednosti.
U svom izlaganju, Medojević je naveo primere iz Francuske, Italije i Sjedinjenih Američkih Država, gde postoje zakonska rešenja koja mogu poslužiti kao model za borbu protiv organizovanog kriminala. On je upozorio da je usvajanje nekih mera rizik koji treba preuzeti, ali da je cilj borbe protiv kriminala opravdan.
Medojević je istakao da Crna Gora već 30 godina ima vlast koja je promovisala kulturu nasilja i šverca, te da je potrebno stvoriti diskontinuitet sa prošlošću. On se zalagao za zabranu Demokratske partije socijalista (DPS) kao političkog krila organizovanog kriminala. U tom kontekstu, predložio je donošenje antiterorističkog zakona koji bi istražiteljima omogućio veća operativna ovlašćenja, ukazujući pritom na to da operativni rad ne može biti uspešan ukoliko su na važnim mestima pojedinci povezani sa organizovanim kriminalom.
Medojević je takođe istakao da narko-karteli koriste medije za komunikaciju i da strane obaveštajne službe imaju informacije o ovim aktivnostima. On je naglasio da su potrebne opsežne mere, uključujući uvođenje vanrednog stanja, kako bi se efikasno borilo protiv organizovanog kriminala.
Na kraju, Medojević je pozvao na podršku naroda u borbi protiv organizovanog kriminala, naglašavajući da je to čin patriotizma prema zemlji. Ova tema ostaje ključna za budućnost Crne Gore, a inicijative koje su predstavljene na okruglom stolu mogu biti prvi korak ka rešenju ovog kompleksnog problema.
