Ružica Sokić, jedna od najpoznatijih glumica jugoslovenskog pozorišta, preminula je 19. decembra 2013. godine, ostavljajući za sobom bogatu umetničku ostavštinu i teške lične priče koje su oblikovale njen karakter. Njena karijera bila je obeležena izvanrednim talentom, ali i dramatičnim životnim iskustvima koja su joj obeležila detinjstvo i odraslo doba.
Ružica je odrasla u turbulentnim vremenima. Tokom Drugog svetskog rata, njen otac je bio osuđen na smrt od strane okupatorskih snaga, ali je na kraju oslobođen. Iako je preživeo, njegovo povratak u Beograd nije bio lako, jer su mu oduzeta sva građanska prava. Ružica se seća tog perioda kao tragičnog, a agonija njene porodice trajala je godinama. U jednom od svojih retkih intervjua, ispričala je kako je njihova porodica bila primorana da deli stan sa porodicom frizera, što je dodatno pogoršalo njihovu situaciju.
Iako su njeni roditelji prolazili kroz teške trenutke, Ružica je uspela da izgradi svoj život i karijeru. Tokom svoje karijere, postala je poznata po svojim ulogama u pozorištu, filmu i televiziji. Njena glumačka sposobnost i emocionalna dubina učinili su je omiljenom među publikom. Pored talentovane karijere, njen privatni život je takođe bio zanimljiv. U skladnom braku sa Miroslavom Lukićem, Ružica nikada nije želela da postane majka. U jednom od svojih iskrenih ispovesti, otkrila je da se plašila trudnoće i majčinstva, što je dodatno oslikalo njenu složenu ličnost.
– „Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja,“ ispričala je jednom prilikom. Ova izjava govori o njenim unutrašnjim borbama i strahovima koji su je pratili tokom života. Ružica je često govorila o tome kako je važno ostati snažan i ne dozvoliti da te prošlost obeleži. „Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život,“ istakla je, naglašavajući svoju želju za smirenjem i pomirenjem sa prošlošću.
Ružica Sokić je umrla na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije, a njene poslednje reči upućene suprugu bile su: „Samo da me ne zaboraviš.“ Njene reči, ispričane sa suzama u očima, oslikavaju duboku ljubav koju je imala prema svom mužu i njen strah od zaborava. Njena smrt ostavila je dubok trag u svetu umetnosti i kod njenih obožavalaca.
Kroz svoju umetnost, Ružica Sokić je ostavila neizbrisiv pečat u jugoslovenskom pozorištu. Njene uloge su se kretale od dramatičnih do komičnih, a svaka od njih nosila je deo njenog emotivnog opusa. Poznavala je snagu pozorišta da prenese poruke o ljudskoj patnji, ljubavi i nadanju, a njena sposobnost da se poistoveti sa likovima koje je igrala činila ju je posebno cenjenom.
Njena karijera nije bila samo stvar umetnosti, već i izraz njene borbe sa sopstvenim demonima. Ružica je često pričala o važnosti umetnosti kao sredstva za izražavanje i razumevanje sopstvenih emocija. Njen put kroz život bio je obeležen izazovima, ali i snagom volje da se bori protiv njih.
Danas, sećamo se Ružice Sokić ne samo kao talentovane glumice, već i kao žene koja je kroz svoje iskustvo inspirisala mnoge. Njena priča je podsećanje na to koliko je važno ostati veran sebi, bez obzira na prepreke koje nam život postavlja. U svetu umetnosti, Ružica Sokić zauzima posebno mesto, a njen doprinos će zauvek ostati urezan u sećanjima svih koji su imali priliku da uživaju u njenim ulogama.
