Serija „Tvrđava“ završila je svoj emotivni put, ostavljajući snažan utisak na gledaoce širom zemlje. Poslednja scena posebno dirljivo rezonuje, jer junaci – Luka, Darija i ostali – ponovo zapevaju pesmu „Marama plava“, prisećajući se svog doma, ali i onih kojih više nema, poput Nikice i Momčila, koji su tragično stradali. Emocije su na kraju serije kulminirale, potvrđujući da je „Tvrđava“ od početka do kraja građena na iskrenim osećanjima, a muzika u tome igra ključnu ulogu.
Scenarista serije, Goran Starčević, koji i sam vuče korene iz tih krajeva, objasnio je zašto je odabrao upravo ovu, široj javnosti manje poznatu pesmu. U emisiji „Magazin Oko“ na RTS-u, Starčević je rekao da je želeo da pronađe pesmu koja nije masovno izvođena, gotovo nepoznatu čak i ljudima iz Krajine, ali koja snažno povezuje ljude iz tog podneblja. Njegova namera bila je da pronađe autentičan zvuk, pesmu koja u sebi nosi iskrenu bol rastanka i nostalgiju za domom.
On je istakao: „To je možda najmanje poznata pesma u krajiškom svetu, a bila mi je želja da pronađem pesmu za koju maltene čak ni ljudi iz tog podneblja ne znaju, a koja vezuje ljude iz Krajine.“ Ovaj izbor pokazuje Starčevićevu posvećenost autentičnosti i želju da gledateljima pruži dublje emocionalno iskustvo.
Serija, kroz izbor muzike, pronašla je pravi emotivni biser, pesmu koju će publika sada prepoznati i ceniti, jer simbolizuje poslednji pogled na dom, drage ljude i mesta koja možda više nikada nećemo videti. Pesma „Marama plava“ u refrenu evocira uspomene na porodicu i rodni kraj: još pamtimo majku i njen pokret ruke sa plavom maramom, vredne ruke koje mašu, pokojnog dedu i stare predmete iz doma, kapiju i kuću koja su oblikovali detinjstvo. Refren posebno naglašava snagu nostalgije i vezanosti za rodni kraj.
Njene reči govore o duhovnom putovanju: „Odveo me život, ostalo je srce, željno krša Dalmacije svoje. Zato budan sanjam skoro svake noći staru kuću i ognjište moje.“ Ova emotivna poezija pruža gledateljima osećaj gubitka i nostalgije, ali i povezanosti s mestima koja su oblikovala njihove živote.
Završetak serije „Tvrđava“ ne samo da povezuje junake sa njihovom prošlošću, već i publiku sa osećajem gubitka, nostalgije i emotivne pripadnosti mestu koje svi nosimo u srcu. Kroz muziku, likove i priču, serija ostavlja trajni pečat, a pesma „Marama plava“ postaje simbol njihove i naše tuge, ali i ljubavi prema domu i ljudima koji su oblikovali naš život.
Ova serija je više od obične naracije; ona je emotivno putovanje koje nas podseća na važnost porodice, prijateljstva i domovine. „Tvrđava“ je uspela da dotakne srca gledalaca i ostavi snažan utisak koji će se dugo pamtiti. Gledajući junake kako pevaju o svojim korenima, publika je pozvana da razmisli o vlastitim uspomenama i vezama sa mestima koja ih čine onim što jesu.
Kroz ovu seriju, Goran Starčević je uspeo da prenese duboku poruku o ljubavi, gubitku i snazi sećanja. Njegov izbor muzike i emotivni tonovi serije odražavaju složenu stvarnost života, potiskujući dotadašnje predrasude o ratu i patnji. Umesto toga, „Tvrđava“ slavi život, ljubav i povezanost, ostavljajući gledaoce s nadom i inspiracijom.
Kako se kraj serije bliži, osećaj zajedništva i emotivne povezanosti s likovima postaje sve jači, čineći „Tvrđavu“ ne samo serijom, već i kulturnim fenomenom koji će se pamtiti kao simbol svestranosti i otpornosti ljudskog duha.
