Margerita Ćarleta, 95-godišnja žena iz srednjovekovnog sela Skano u italijanskom regionu Abruco, postala je simbol tradicije i ponosa lokalnog stanovništva. Ona je poslednja žena koja svakodnevno nosi tradicionalnu nošnju svog kraja, čime je privukla pažnju turista koji dolaze da je vide i upoznaju. Njena haljina, tamna vunena sa dugim rukavima, postala je prepoznatljiv deo njenog identiteta i simbol povezanosti sa njenim korenima.
Turisti koji posete Skano ne dolaze samo zbog prelepih planinskih pejzaža ili istorijskih crkava, već i da se susretnu sa „nonna Margeritom“, kako je zovu meštani. Oni često lutaju selom i kucaju na vrata kako bi je pronašli i fotografisali se s njom. Iako je postala turistička atrakcija, Ćarleta skromno tvrdi da nije zvezda, već obična baba ponosna na svoje ruralno poreklo.
Od svoje osamnaeste godine, Ćarleta nosi ovu tradicionalnu haljinu i sa ponosom ističe da joj se oduvek dopadala. Vekovima su žene u Skanu imale dva kompleta odeće: jedan za svakodnevne poslove u polju, a drugi, raskošniji, za posebne prilike i crkvene ceremonije. Iako se nekoliko žena u selu još uvek oblači u te svečane nošnje, Ćarleta je jedina koja svakodnevno nosi haljinu svojih predaka.
Lokalne vlasti sada se bore da priznaju ovu tradicionalnu nošnju kao deo nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a. To bi moglo dodatno osnažiti identitet i tradiciju ovog malog sela, koje se suočava sa izazovima modernizacije i gubitka kulturne baštine.
Ćarleta je ceo život provela u Skanu, živeći u istoj kamenoj kući od 1950. godine. Uprkos svojim godinama, ona i dalje obavlja svakodnevne poslove bez pomoći. Njena rutina uključuje kućne poslove, čišćenje dvorišta, kuvanje i šetnje po prirodi. Iako je ranije često svraćala u lokalni bar na jutarnji espreso, sada je odustala od te navike.
Kada joj unuci dođu u posetu, priprema im domaću testeninu i njoke sa blitvom, specijalitet iz Abrucoa. Unuci joj takođe pomažu da odvrati neželjene turiste, a ona ističe koliko su joj važni i koliko uživa u njihovom društvu. „Divni su, stalno paze na mene. Veoma sam srećna što ih imam“, kaže Ćarleta.
Iako je doživela gubitke porodice i prijatelja, ona se ne oseća nostalgično. Uživa u pogodnostima savremenog doba i smatra da je njen život sada bolji nego ranije. „Imam mnogo slobodnog vremena, nema napora, nema fizičkog iscrpljivanja kao ranije. Uživam u tome što sam baka, zadovoljna sam svojim životom“, dodaje.
Margerita Ćarleta je ne samo čuvar tradicije, već i inspiracija za sve one koji žele da očuvaju svoje korene i kulturu. Njena priča podseća na važnost identiteta i povezanosti s prošlošću, kao i na snagu zajednice u očuvanju svojih običaja. U svetu koji se brzo menja, ona predstavlja svetlu tačku, simbol otpornosti i ponosa koji dolazi iz malih, ali snažnih zajednica poput Skana.
