U noći između 25. i 26. oktobra, Srbija će promeniti vreme na zimsko pomeranjem kazaljki jednog časa unazad. Ova godišnja promena ima značajne posledice koje se manifestuju ne samo u organizaciji svakodnevnog života, već i na fizičko i mentalno zdravlje ljudi i životinja. Istraživanja su pokazala da mnogi korisnici društvenih mreža, poput Tvitera, postaju nervozniji i manje aktivni tokom dana nakon što dođe do promene vremena.
Deca su posebno pogođena ovom promenom, jer su sklonija umoru i smanjenju motivacije prilikom učestvovanja u sportskim aktivnostima. Promena vremena može stvoriti osećaj umora i iscrpljenosti kod mladih sportista, što može negativno uticati na njihov učinak i entuzijazam. Takođe, životinje koje se oslanjaju na biološke ritmove mogu iskusiti stres usled nagle promene u rasporedu donošenja hrane ili dužine dana. Ovaj stres može uticati na njihovu ishranu i opšte ponašanje, kao i na socijalne interakcije između životinjskih vrsta.
Pored uticaja na decu i životinje, pomeranje sata može biti povezano sa povećanim rizikom od srčanih udara među odraslim osobama. U radu se naglašava da u danima nakon promena može doći do povećanja stresa i anksioznosti, što sve može doprineti opasnosti po zdravlje. Takođe, smanjena produktivnost na radnom mestu može da bude direktna posledica ovog prelaznog perioda. Mnogi radnici se suočavaju sa osećajem umora ili pospanosti, što smanjuje njihovu efikasnost i sposobnost da se fokusiraju na zadatke.
S obzirom na sve ove negativne posledice, postavlja se pitanje da li je potrebno preispitati praksu pomeranja sata ili uvesti neke promene koje bi olakšale prelaz na zimsko računanje vremena. Mnoge zemlje širom sveta razmatraju mogućnosti za ukidanje ovog sistema ili barem modifikaciju kako bi se umanjile zdravstvene i socijalne posledice koje izaziva. Na primer, neki stručnjaci predlažu postepeno prilagođavanje vremena u nekoliko dana, umesto da se vrati na zimsko vreme odjednom, čime bi se pomoglo ljudima da se lakše prilagode novim okolnostima.
Ova tema otvorila je raspravu o tome kako i kada se organizuje vremensko računanje, a takođe naglašava važnost svesti o mentalnom i fizičkom zdravlju u modernom društvu. Sve više ljudi prepoznaje povezanost između jedne ovakve promene i općeg blagostanja, što ukazuje na to da bi se o ovim pitanjima trebalo više razgovarati i osnažiti svest u zajednici.
U svetlu svih ovih razmatranja, važno je nastaviti s istraživanjem posledica promena vremena kako bi se bolje razumeli njihovi uticaji na pojedince i društvo u celini. U međuvremenu, svakako bi bilo korisno pružiti podršku onima koji se bore sa stresom i malaksalošću tokom ovog perioda, kao i pronaći načine za poboljšanje uslova u kojima živimo.
