Raspuštena je Skupština tzv. države Kosovo, a vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 28. decembar. Ovu odluku donela je predsednica Kosova Vjosa Osmani nakon konsultacija sa liderima političkih partija, ali bez prisustva Srpske liste. Ova situacija došla je nakon dva neuspešna pokušaja lidera Pokreta Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija, da formira vladu, uz nedostatak volje drugih stranaka da zajednički reše političku krizu.
Izbori se održavaju u trenutku kada Kosovo nema usvojen budžet za narednu godinu, što dodatno komplikuje situaciju. Osmani je izjavila da je učinila sve što je mogla kako bi stranke ponovo okupila u Skupštini radi odobravanja produženja budžeta, kako bi se izbegle blokade plata građana i funkcionisanje države. Takođe je naglasila važnost međunarodnih sporazuma vrednih milijardu evra koji su bili deo predsedničkog paketa, ali je, nažalost, nedostajala politička volja za postizanje dogovora.
Hekuran Murati iz Pokreta Samoopredeljenje optužio je opozicione stranke da su zajedno sa Srpskom listom radile protiv Kurtija, navodeći da njihov cilj nije bio stvaranje alternative, već isključivo suprotstavljanje aktuelnoj vlasti. Opozicija je, prema njegovim rečima, zanemarila bilo kakve državne ili građanske interese.
Na drugoj strani, predstavnici opozicije kritikuju Pokret Samoopredeljenje, smatrajući da su konstantno tvrdili da imaju većinu, iako su to vrlo brzo demantovali. Armend Zemaj iz Demokratskog saveza Kosova rekao je da su oni tražili formiranje prelazne vlade koja bi služila građanima, ali da o tome nisu želeli da razgovaraju.
Fatmir Ljimaj iz stranke NISMA rekao je da je odgovornost za trenutnu situaciju, u kojoj Kosovo nema budžet i radnici budžetskih institucija ne primaju plate, na liderima koji nisu mogli da postignu konsenzus o formiranju vlade. Naglasio je da nijedna stranka nije iskreno želela da formira institucije, a saradnja sa Srpskom listom nije bila moguća, što dodatno komplikuje političku dinamiku.
U ovom trenutku, politički pejzaž na Kosovu je veoma složen, s obzirom na to da se izbori održavaju bez jasno definisanih prioriteta i bez obezbeđenih sredstava za izborne aktivnosti. Ova situacija može imati dugoročne posledice po stabilnost i funkcionisanje institucija na Kosovu.
U međuvremenu, građani se suočavaju s nesigurnošću i pitanjima o budućnosti. Bez usvojenog budžeta, mnoge javne usluge su u opasnosti, a političke stranke se čine više fokusiranim na međusobne sukobe nego na rešavanje konkretnih problema s kojima se suočava društvo. Održavanje izbora u takvim okolnostima može doneti dodatne tenzije i izazove, kako za političke lidere, tako i za građane.
Sve u svemu, situacija na Kosovu zahteva hitno delovanje i konstruktivnu dijalog kako bi se prevazišle trenutne prepreke i stvorili uslovi za stabilan i održiv razvoj. Da bi se to postiglo, sve strane moraju biti spremne na kompromis i saradnju u interesu građana i budućnosti države. Bez takvog pristupa, Kosovo bi moglo ostati u političkoj i ekonomskoj stagnaciji, što bi imalo dugoročne posledice po sve segmente društva.
