Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je da su članovi delegacije Evropskog parlamenta prilikom posete Beogradu pokazali „aroganciju“. Prema njegovim rečima, evropski poslanici su navikli da budu primani na visokom nivou, pa su se iznenadili kada su se našli u situaciji koja odgovara njihovom realnom statusu.
Gujon je istakao da bi poslanike trebalo da prime poslanici, ministre ministri, a ambasadore državni sekretari. On smatra da su evropski poslanici u Beogradu imali visoka očekivanja koja nisu ispunjena, što je dovelo do njihove nezadovoljstva. „Oni se bune kao mala deca koja nisu dobila ono što su tražila“, rekao je Gujon, naglašavajući potrebu za reciprocitetom u diplomatskim odnosima.
Takođe, Gujon je ukazao na nedavne događaje u Hrvatskoj, gde je poslanica Sunčana Glavak „proslavila veliku pobedu nad civilima“ objavljivanjem videoklipa sa pesmom Marka Tompsona, poznatim po svojim nacionalističkim stavovima. On je kritikovao izvestioca Evropskog parlamenta Tonina Piculu zbog toga što nije osudio ovakvo ponašanje. Gujon se zapitao zašto Picula, koji se smatra antifašistom, ne reaguje na ovakve provokacije, ukazujući na dvostruke standarde u političkom diskursu.
U nastavku, Gujon je istakao da Evropski parlament ne može da se upoređuje sa parlamentima drugih evropskih zemalja, uključujući i Srbiju. Prema njegovim rečima, Evropski parlament je „mnogo manji organ sa mnogo manje nadležnosti“ u odnosu na srpske i druge evropske parlamente. On je naglasio da se u Briselu i Strazburu često nalaze političari koji nisu uspeli da se izbore za mesta u izvršnoj vlasti u svojim zemljama, smatrajući da su to uglavnom trećerazredni političari.
Gujon je dodao da je većina evropskih poslanika koji su posetili Beograd iz redova stranaka na vlasti u svojim zemljama, te da se radi o „nepoznatim ljudima“ kako u Briselu, tako i u njihovim matičnim državama. Njegove tvrdnje ukazuju na percepciju da evropski poslanici možda nisu dovoljno informisani o situaciji u Srbiji, kao i o kompleksnosti političkih odnosa u regionu.
Ova izjava Gujona dolazi u trenutku kada su odnosi Srbije i Evropske unije podložni različitim tumačenjima i kritici. Mnogi u Srbiji smatraju da EU ne daje dovoljno podrške zemlji na putu ka članstvu, dok drugi kritikuju pristup Brisela prema Beogradu kao neadekvatan i nerazuman.
Gujonova izjava o „aroganciji“ evropskih poslanika može se posmatrati kao deo šireg narativa o nacionalnom suverenitetu i ponosu. U političkoj atmosferi Srbije, ovakvi komentari mogu izazvati različite reakcije, od podrške do oštrih kritika prema vlastima koje vode zemlju ka EU.
U zaključku, Gujonova kritika evropskih poslanika i poziv na promenu u načinu na koji se ti odnosi uređuju, može biti signal za to da se u Srbiji očekuje veći nivo uzajamnog poštovanja i razumevanja između Beograda i Brisela. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će budući dijalozi i pregovori između Srbije i EU morati da budu zasnovani na uzajamnom poverenju i razumevanju, kako bi se prevazišle trenutne tenzije i nesporazumi.
