U trenutnoj situaciji na tržištu rada u Hrvatskoj, nedostatak radne snage postaje sve očigledniji, posebno kada su u pitanju zanatlije. Odlazak mnogih građana u inostranstvo, gde su plate značajno veće, dodatno pogoršava situaciju. U tom kontekstu, dobri majstori postaju izuzetno traženi, a potražnja za njihovim uslugama raste iz dana u dan. Međutim, oni koji ostaju na tržištu često se suočavaju sa problemima u dostupnosti i komunikaciji, što dodatno otežava situaciju.
U Zagrebu, gde se klima uređaji često koriste, postoji uvreženo mišljenje da je servisiranje ovih uređaja obavezno barem jednom godišnje. Sa dolaskom proleća i porastom temperature, mnogo domaćinstava odlučuje da se posveti ovom pitanju. Čak i oni koji nemaju klima uređaje često ih nabavljaju, što dodatno povećava potražnju za servisima.
Međutim, problemi sa gasnim uređajima, kao što su bojleri, zahtevaju specijalizovane majstore. Vlasnik jedne od hrvatskih firmi, Tihomir Mihalić, objašnjava kako izgleda situacija sa potražnjom za tehničarima u ovoj oblasti. Prema njegovim rečima, vodeći proizvođači svake godine organizuju obuke za svoje tehničare, jer nove tehnologije zahtevaju i novo znanje. „Bez obuke nema ni licence, barem za neke poslove“, naglašava Mihalić.
Mihalić takođe ističe da tehničari mogu da obave više intervencija u toku jednog dana. Na primer, za redovno servisiranje klima uređaja, ako se ne uklanja zaptivka, potrebno je u proseku manje od sat vremena. Ipak, kada su u pitanju složeniji poslovi, kao što je zamena bojlera, to može potrajati ceo dan.
Kada je reč o zaradama, Mihalić napominje da je teško precizno govoriti o cenama, ali se može reći da je minimum za obavljanje nekih usluga oko 80 evra. „Bez 100 evra ne možete ni da obavite neki ozbiljan posao“, dodaje on. Na primer, zamena starog bojlera novim može koštati oko 400 evra, ali taj posao zahteva značajan deo radnog dana.
Mihalić upozorava i na manjak kvalifikovanih radnika u ovom sektoru. „Posla ima, ali nedostaje radnika. U ovom poslu se cene rad, znanje i trud. Ako ste potpuni početnik, plata će biti oko 850 evra“, objašnjava on.
Ova situacija ne zahvata samo Hrvatsku, već se može primetiti i u celom regionu. Mnogi zanatlije su napustili zemlju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, ostavljajući tržište rada bez dovoljno stručnjaka. To otvara nova pitanja o budućnosti zanatskih profesija u Hrvatskoj i regionu.
Kako se situacija razvija, postavlja se pitanje šta vlasti i obrazovne institucije mogu uraditi kako bi privukle mlade ljude ka zanatima. Obrazovni programi koji se fokusiraju na praktične veštine i obuke mogli bi biti jedan od načina da se reši problem nedostatka radne snage. Takođe, važno je povećati svest među mladima o mogućnostima koje zanatski poslovi nude, uključujući dobru zaradu i stabilnost.
Na kraju, nedostatak zanatlija u Hrvatskoj ukazuje na širu ekonomsku sliku u kojoj se tradicija i moderna tržišna potražnja sudaraju. Kako bi se obezbedila budućnost ovih profesija, potrebno je ulagati u obrazovanje, obuke i promociju zanatstva kao validne karijere. Samo tako će Hrvatska moći da se nosi sa izazovima tržišta rada i obezbedi stabilnost za svoje građane.
