Kako rat sa Iranom i dalje traje, cene nafte nastavljaju da rastu, što se odražava na troškove goriva za avio-kompanije i može direktno uticati na putnike širom sveta. Nakon napada SAD-a i Izraela na Iran, cene sirove nafte su skočile i zadržale se oko 100 dolara po barelu, a na kraju nedelje su blago pale na 99 dolara po barelu. Ova situacija izaziva zabrinutost zbog mogućih povećanja cena avionskih karata.
Prema podacima analitičke firme Cirium, rat je doveo do velikih poremećaja u avijaciji, sa skoro 50.000 otkazanih letova od 28. februara. Rob Briton, vanredni profesor marketinga na McDonough School of Business, ističe da trenutno nije došlo do velikih poremećaja u dostupnosti nafte, ali su cene znatno porasle. Prema njegovim rečima, ako visoke cene goriva postanu stalne, putnici mogu očekivati povećanje cena karata.
Troškovi goriva čine značajan deo ukupnih troškova avio-kompanija, obično od 20% do 30%. Briton naglašava da avio-kompanije obično brzo podižu cene karata kada cene goriva naglo skoče. Međutim, prenos povećanja troškova na putnike može biti izazovan, jer cene karata zavise od mnogo faktora, a potražnja za putovanjima igra ključnu ulogu. Ako inflacija ili povećana nezaposlenost nateraju putnike da smanje svoje planove putovanja, avio-kompanije neće imati mnogo prostora za povećanje cena.
Izveštaj Southwest Airlines-a za 2025. godinu ukazuje na to da cene goriva mogu biti veoma nestabilne i da čak i mala promena može značajno uticati na profitabilnost. Mnogi putnici kupuju karte unapred, što može otežati avio-kompanijama da povećaju cene karata ili uvedu doplate za gorivo. Skot Kirbi, izvršni direktor, naglašava da cene goriva mogu imati značajan uticaj na finansijske rezultate kompanije u narednom kvartalu.
Pored toga, viši troškovi goriva mogu naterati avio-kompanije da preispitaju profitabilnost određenih letova. Smanjena ponuda karata može dodatno podići cene. Zek Grif naglašava da će avio-kompanije morati pažljivo pratiti troškove kako bi zadržale profitabilnost, posebno letove koji donose minimalnu zaradu.
Neke avio-kompanije, kao što su SAS Airlines, Lufthansa i Ryanair, koriste hedžing kako bi osigurale cene goriva unapred, što može smanjiti rizik od naglih skokova cena. Međutim, Southwest Airlines je nedavno odustala od hedžinga zbog visokih troškova. U međuvremenu, avio-kompanije modernizuju svoje flote sa novijim, štedljivijim avionima kako bi smanjile potrošnju goriva. American Airlines je primila avione A321XLR, koji troše oko 10% manje goriva po sedištu.
Održivo avionsko gorivo, koje može uključivati otpadne ulje, komunalni otpad i poljoprivredne useve, predstavlja još jedan pravac koji avio-kompanije istražuju. Međutim, potrebno je znatno povećanje proizvodnje kako bi se zadovoljila potražnja. Delta Airlines, na primer, poseduje rafineriju u Pensilvaniji koja joj omogućava proizvodnju sopstvenog goriva.
Predstojeća konferencija JP Morgan Industrials Conference pružit će avio-kompanijama priliku da govore o svojoj finansijskoj perspektivi. Cene karata se često oslanjaju na ponudu i potražnju, koja se nije značajno promenila od početka sukoba. Keti Nastro, portparolka aplikacije za putovanja Going.com, navodi da američke avio-kompanije još nisu javno povećale cene i da trenutno nema neobičnih kretanja.
Međutim, kako sukob bude trajao, verovatnoća povećanja cena karata će rasti. Grif savetuje putnicima da kupe karte unapred, posebno za letnju sezonu kada je potražnja veća, a cene mogu biti više. Ako cene kasnije padnu, putnici mogu rezervisati ponovo.
U svetlu ovih događanja, jasno je da avio-kompanije moraju pažljivo upravljati svojim troškovima i strategijama kako bi se prilagodile trenutnim izazovima na tržištu.
