Banjaluka – Dolazak Marte Kos u Sarajevo izazvao je oštru reakciju predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, koji je ovaj događaj označio kao poniženje svih naroda u Bosni i Hercegovini. Dodik smatra da je dolazak evropske komesarke za susedstvo i pregovore, Kos, podstakao destruktivne tendencije bošnjačke muslimanske političke elite. On je na društvenoj mreži Iks izjavio da se Kos ponašala pristrasno, ističući da njen nastup nije bio neutralan, već je delovala kao portparol bošnjačke politike.
Dodik je ukazao na to da je retorika Marte Kos dodatno podstakla podele među narodima u BiH. On je naglasio da njen stav podržava propalu politiku unitarizacije, koja teži dominaciji Bošnjaka muslimana nad Srbima i Hrvatima. U svom komentaru, Dodik se osvrnuo na nedavne izjave Kos o Ukrajini, gde je, prema njegovim rečima, bez ikakve podrške nacrtala novu sliku o sebi kao „komesarki za Šmita i duboku državu“.
Dodao je kako je Kos, govoreći o „evropskim vrednostima“, istovremeno promovirala integraciju zemlje koja se nalazi u ratu i koja je najkorumpiranija u Evropi. Ova kontradikcija, prema Dodiku, šalje pogrešnu poruku da rat i korupcija više nisu prepreka, dok se Srbi, koji brane svoju autonomiju i poštuju Dejtonski sporazum, prikazuju kao problem.
Dodik je takođe istakao paradoks u tome što Kos drži predavanja o vladavini prava dok istovremeno podržava mogućnost da jedan neizabrani pojedinac nameće zakone i volju. On je uporedio ovu situaciju sa onom iz 1945. godine, kada je jedan Nemac bio na sličnom položaju. Prema Dodiku, kada Kos govori o „pravnoj državi“, zapravo se misli na državu u kojoj je pravo ono što odredi Šmit i briselska birokratija.
U nastavku je Dodik prokomentarisao odluku Estonije da mu uvede sankcije, rekavši da nikada nije bio u toj zemlji i da nije imao nameru da je poseti. Ova odluka, kako je istakao, učinila je Sarajevo „srećnim bar na jedan dan“. On je ironizovao estonsku vladu, rekavši da je njihovo optuživanje za separatizam isto kao kada pijanac govori o štetnosti alkohola.
Dodika su komentari o sankcijama Estonije dodatno motivisali da naglasi kako je odluka o zabrani ulaska besmislena, s obzirom na to da nije imao nikakvu nameru da poseti tu zemlju. Njegov osvrt na situaciju u Estoniji i njenim optužbama za separatizam je bio jasan: kada se govori o separatizmu, oni koji su u situaciji da optužuju moraju se suočiti sa sopstvenim delima i stavovima.
Ovaj incident, kao i drugi događaji u BiH, ukazuju na složenost političke situacije u regionu, gde se etničke tenzije i političke ambicije često prepliću. Dolazak jedne EU komesarke u Sarajevo je postao povod za šire rasprave o ulozi stranih aktera u unutrašnjim pitanjima BiH, kao i o percepciji i interpretaciji “evropskih vrednosti” u kontekstu lokalnih politika.
Dodikovi komentari o Marti Kos i reakcije na estonske sankcije osvetljavaju duboke razlike u pristupima i stavovima prema političkoj situaciji u BiH. Njegova retorika ukazuje na opasnost od daljih podela i tenzija unutar zemlje, dok se istovremeno bavi pitanjima identiteta i suvereniteta naroda u BiH. Ova situacija ostaje izazov za sve aktere, kako unutrašnje, tako i spoljašnje, koji se bave pitanjima mira i stabilnosti u regionu.
