Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, nedavno je boravila u trodnevnoj poseti Zapadnom Balkanu, gde je obišla Crnu Goru, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Beograd, Priština i Skoplje su ovaj put izostali iz njenog rasporeda, što je izazvalo raspravu o tome da li je region prevelik izazov za evropsku šeficu diplomatije. Stručnjak za bezbednost Nikola Vujonović napominje da posete Kalas i EU više nisu novost.
Ova poseta je ujedno prvi dolazak Kaje Kalas na Zapadni Balkan otkako je preuzela funkciju. Iz Brisela su objasnili da je izostavljanje Beograda, Prištine i Skoplja rezultat „ograničenog vremenskog okvira posete“. U Podgorici i Tirani, Kalas je ponovila poznate poruke o evropskim integracijama ovih zemalja.
Poseta Bosni i Hercegovini bila je posebno značajna, s obzirom na političku krizu koja se tamo razvija. Kalas je u Sarajevu poručila da politički lideri moraju zajednički raditi na rešavanju problema, ističući da su vrata EU za BiH otvorena, ali da je potreban zajednički napor svih aktera.
Vujinović za Euronews Srbija objašnjava da je izostavljanje Beograda, Prištine i Skoplja neobično, s obzirom na to da su prethodni visoki predstavnici uvek uključivali Beograd u svoje posete. On naglašava da su prioriteti razgovora u Crnoj Gori i Albaniji, dok je Bosna i Hercegovina značajan projekat EU, koji je nastao kao projekat mira.
Kaja Kalas preuzela je dužnost u trenutku kada EU gubi svoj uticaj na globalnoj političkoj sceni. Kako Vujinović ističe, EU je isključena iz važnih razgovora, kao što su oni o Ukrajini i Bliskom Istoku. On smatra da je Zapadni Balkan postao region u kojem EU može da pokaže svoju ulogu kao međunarodni akter, te da je izostavljanje Beograda i Prištine bilo strateška odluka.
Vujinović takođe ukazuje na kredibilitet Kaje Kalas. Njena prethodna funkcija bila je premijerka Estonije, a on smatra da joj nedostaje iskustva koje bi bilo potrebno za vođenje spoljnih poslova EU. On ističe da su raniji lideri poput Margaret Tačer i Angele Merkel imali značajno više godina i iskustva kada su preuzeli slične pozicije.
U domaćim medijima, poseta Kaje Kalas nije dobila značajnu pažnju, što Vujinović objašnjava time što Srbija više nije u fokusu EU. On primeti da su njene izjave o drugim temama, poput sukoba u Ukrajini, bile mnogo odlučnije nego o Zapadnom Balkanu, gde su njeni komentari bili više odmereni. On napominje da je tokom konferencije za štampu u Tirani izjavila da dijalog Beograda i Prištine nema alternativu i da će raditi na olakšanju odnosa u budućnosti.
Kada se govori o rokovima koje zemlje Zapadnog Balkana postavljaju za završetak pregovora s EU, kao i strateškim ciljevima Srbije da to bude do 2028. godine, Vujinović smatra da je to neizvodljivo. On veruje da su ranije postavljeni rokovi, uključujući ovaj, bili nerealni.
Nekadašnja ambasadorka Branka Latinović takođe je komentarisala posetu Kaje Kalas u kontekstu Zapadnog Balkana, ukazujući na složenost odnosa u regionu i izazove sa kojima se suočavaju. Ovi komentari dodatno osvetljavaju trenutnu situaciju i izazove s kojima se suočavaju zemlje u procesu evropskih integracija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će region Zapadnog Balkana i dalje biti u fokusu evropske diplomatije, ali ostaje pitanje kako i kada će Evropska unija uspešno upravljati tim izazovima.
