Ambasadorka Izraela u Sarajevu, Galit Peleg, iznela je oštru osudu organizacije koncerta Marka Perkovića Tompsona, koji je održan u Širokom Brijegu, u Federaciji Bosne i Hercegovine. Ona je ocenila da ovaj događaj predstavlja širenje mržnje i veličanje neprihvatljive ideologije nacizma. Koncerti su održani 13. i 14. februara, a tokom njih je atmosfera bila obeležena veličanjem ustaštva, što je ambasadorku Peleg ostavilo šokiranom.
Tompson je poznat po svojim pesmama koje često sadrže nacionalističke i kontroverzne poruke. Na koncertu je izveo pesmu „Bojna Čavoglave“, koja počinje poznatim ustaškim pokličem „Za dom spremni“. Ova fraza, koja ima duboke istorijske korene u hrvatskoj ustaškoj ideologiji iz Drugog svetskog rata, izazvala je oduševljenje među publikom koja je reagovala podizanjem desne ruke u gestu sličnom nacističkom pozdravu „Zig hajl“.
Ambasadorka Peleg je istakla da ovakvi događaji ne samo da podstiču mržnju, već i dovode do ponovnog oživljavanja ekstremizma u regionu. Njena izjava ukazuje na zabrinutost za bezbednost i stabilnost u Bosni i Hercegovini, koja je već opterećena etničkim tenzijama i istorijskim sporovima. Izrael, kao država sa sopstvenim iskustvom holokausta, pokazuje posebno osećanje prema ovakvim manifestacijama koje veličaju mržnju i nasilje.
Ova situacija je izazvala široku reakciju u medijima i među političkim liderima u Bosni i Hercegovini. Mnogi su podržali Pelegovu osudu, dok su drugi, uključujući i neke nacionalističke grupe, branili Tompsonove koncerte kao oblik slobode izražavanja i kulturnog identiteta. Ova podela u društvu dodatno produbljuje već postojeće etničke i političke razlike.
Tompsonov rad nije novost u ovom kontekstu. Njegove pesme su često bile predmet kritika zbog glorifikacije ustaštva i nacionalizma. Ipak, on uživa veliku popularnost među određenim segmentima hrvatskog društva, što dodatno komplikuje debatu o njegovoj muzici i njenom uticaju na mlade generacije. Kritičari upozoravaju da ovakvi koncerti mogu imati opasne posledice, podstičući ekstremističke stavove i nasilje prema manjinama.
Pitanje slobode umetničkog izražavanja takođe dolazi u fokus. Dok neki smatraju da umetnici imaju pravo da izraze svoje stavove, drugi tvrde da je odgovornost umetnika da budu svesni uticaja koji njihova dela mogu imati na društvo. U ovom slučaju, Tompsonovi koncerti su izazvali snažne reakcije, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i šire, uključujući međunarodne organizacije koje se bore protiv antisemitizma i ekstremizma.
Ambasadorka Peleg nije jedina koja je osudila događaj u Širokom Brijegu. Organizacije za ljudska prava i antifašističke grupe takođe su izrazile svoje nezadovoljstvo, pozivajući vlasti da preduzmu mere protiv širenja mržnje i ekstremizma. Njihovi zahtevi uključuju zabranu ovakvih događaja i jačanje zakona protiv govora mržnje.
U međuvremenu, vlasti u Federaciji BiH suočavaju se s izazovom kako da reše ovu situaciju bez dodatnog polarizovanja društva. Očekuje se da će se debata o slobodi umetničkog izražavanja i granicama nacionalizma nastaviti, dok se Bosna i Hercegovina bori s nasleđem rata i etničkih sukoba.
Kao što je pokazala ambasadorka Peleg, događaji poput koncerta Marka Perkovića Tompsona ne samo da pokreću važne društvene i političke diskusije, već i podsećaju na potrebu za kontinuiranim radom na izgradnji tolerantnijeg i pravednijeg društva. U ovom kontekstu, suočavanje s prošlošću i promovisanjem dijaloga između različitih etničkih i kulturnih grupa postaje ključno za budućnost regiona.
